Рашковић Милован, капетан, родио се 9 јуна 1828, у селу Пажићу, у срезу и округу белопавлићком у Црној Гори.
Књигу — буквар, часловац и требник — учио је у попа Јована Зимонића.
Из Црне Горе Милован се с оцем својим преселио у Србију, и настанио у селу Глоговцу близу Алексинца. Одатле се Милован, пошто се из Јагодине ожени, пресели у Јагодину, ка свом тасту Петру Марковићу ћурчији.
У Јагодини је живео до године 1862, а тада, 13 јуна, ступи у војску као командир црногорске чете. Те исте године 1 новембра постао је привремени потпоручник, а године 1864 септембра 10 утврђен је у том чину.
Године 1870 јануара 1 постао је поручник, а 10 јуна 1876 капетан друге класе.
Као капетан, Рашковић је 1876 отишао с војском на Јавор, и онде је добио команду над златиборским батаљоном прве класе народне војске.
На Калипољу, пред Сеницом, на Ивањ дан, 24 јуна 1876, српска војска, под ђенералом Захом, сударила се с војском турском, којом је командовао Ферик-Мехмед-Али-Паша, потоњи врховни команданат турске војске против Руса 1877. Ту је Милован, на коњу, с револвером у руци, водио своје Златиборце, и баш у самом стрељачком ланцу, на мртво погођен, падне под кишом куршума. Чим он падне, наше се напредовање устави, и чак се он мртав није могао уграбити од силне турске ватре.
И тако је његово јуначко тело сатрулело на крвавом Калипољу!
Јунак је био; јуначки је и пао!
Честито му до века било име у српској војсци!