Протић С. Коста, генерал и краљевски намесник, родио се у Пожаревцу 29 септембра 1831 од оца Стевана и мајке Милосаве.
Основну школу свршио је у месту свога рођења, а три нижа разреда гимназије у Београду.
Године 1848 уписао се драговољно у војску, где је постао поднаредник и четни писар.
Године 1850 ступио је у војну академију, по свршетку које, постао је потпоручник 11 октобра 1855, и послан у Немачку да увећа своју војничку спрему.
У Берлину је свршио инџинирску школу, па је после служио у пионирском батаљону у Данцигу.
Иза тога је био у пионирском батаљону у Лијежу до 15 марта 1859.
У отаџбину се вратио 19 маја 1859, и постао инџинирски поручник 25 јуна 1859.
Иза тога био је капетан друге па капетан прве класе.
Међу тим, још 6 јула 1861, постао је ађутанат Кнеза Михаила, и остао је при Њему до 19 октобра 1865.
Од тога доба пак био је професор фортификације у војној академији до 4 декембра те исте године.
После тога команданат понтоњерског батаљона у Ћуприји до 1 маја 1867.
Тада је, по други пут, постао ађутанат Кнеза Михаила, до 29 маја 1868.
Године 1868, за неко време, вршио је дужност управника вароши Београда.
Те исте године новембра 1 постао је инспектор инџинирских трупа, а 1 јануара 1869 добио је чин мајорски. Априла 1 пак 1873 постао је потпуковник и за тим команданат бригаде стајаће војске.
Министар војни први пут постао је 22 октобра 1873.
Команданат одбране Алексинца и Делиграда постао је 25 јуна 1876.
Због битке на Шуматовцу постао је генерал 13 августа 1876.
Начелник штаба врховне команде 1 декембра1877.
Начелник главног генералног штаба 1 декембра 1878.
Стављен на расположење 24 марта 1882 а у пенсију 31 марта 1888.
Враћен у службу за војног министра 14 априла 1888.
Краљевски намесник постао је 22 фебруара 1889.
А преминуо је напречац у Брестовачкој бањи 4 јуна 1892.
Протић је носио које домаћих а које страних 13 ордена и медаља.
Протић је писао:
- Закон о женидби официра.
- Војно-судски законик.
- Правила пионирске службе.
- Правила за грађење стрељачких ровова.
- Правила гарнизонске службе.
у Годишњици Николе Чупића, књигама 5, 6, 7, 8, 9 и 10 штампао је Одломке из Историје Београда; али се у тим Одломцима говори о целој Србији а не само о Београду.
У Годишњици 10 штампао је састав: Мухамеданска и Хришћанска година.
У Годишњици 12 Протић је штампао Ратне догађаје из другог устанка српског 1815.
У Годишњици 13, после смрти Протићеве, штампано је од Одломака оно што је остало у рукопису након смрти његове.
Генерал Протић био је велики поштовалац науке и људи који се баве науком, а сам се је до смрти врло марљиво учио и обавештавао.
Од младости био је друг пок. Николи Чупићу, а после смрти овог племенитог Србина, ушао је у Чупићев одбор, и највише је помогао да се маса пок. Чупића пречисти, уреди, и сва снесе у управу фондова, где се налази данас.
Кад се све то извршило, дао је оставку на чланство у Одбору, тврдећи да није књижевник, те да и даље седи на месту где треба да су сами књижевници.
Одбор га је тада изабрао за почаснога члана док је год жив!
Протић је био човек малена раста, округле главе, малених, увек врло марљиво увијених брчића, живих зелених очију, свакад обријане браде, и лица скоро увек насмејана.
Глас му је био танак као глас женски, а говор тих, јасан, одсечан.
Патио је од ревматизма у десној нози и у левој руци. Болове је трпео јуначки.
С те бољке и ишао је у Брестовачку бању, где га је и смрт снашла.
Тело његово пренесено је у Београд, и свечано о државном трошку сахрањено у Новом гробљу.
Бог да га прости!