Петровић Мита, професор, књижевник, родио се у Панчеву 14 октобра 1848, где је свршио основну школу и започео гимназију, коју је продужио и свршио у Карловцима и у Винковцима. Природне науке пак слушао је у Хали, у Тибингену, и у Златном Прагу.
Године 1871 постао је професор у Сомборској учитељској школи, где је остао до смрти.
Први књижевни огледи Петровићеви били су у лепој књижевности, после којих иду његови списи педагошки, и најпосле долазе самосталне студије на пољу природних наука.
Уз то је Петровић писао многе књижевне критике, готово у свима нашим повременим листовима.
За списе Мите Петровића знало се и у туђини: неки његови састави штампани су и на немачком језику.
Ево неколиких Петровићевих списа поименце:
- Девојачки Свет. Панчево, 1871.
- Основи Хемије. Панчево 1871.
- Народна Школа у Чехо-Славена. Панчево, 1871.
- Нове мере у Аустроугарској. Панчево, 1873.
- Наука о геометриским облицима. Панчево, 1874.
- Човечије тело и његова нега. Панчево, 1876.
- Поука о кућарству. Панчево, 1876.
- Основи физике. Панчево, 1876.
- Расток, и како се њиме бојадише коса. Нови Сад, 1881.
- О филоксери. Н. Сад, 1884.
- Свиларство. Панчево, 1884.
- Хемија. Панчево, 1884.
- О Муњи и Грому. Н. Сад, 1886.
- Како се негује свилена буба. Н. Сад, 1887.
- Пијаћа вода. Панчево, 1887.
- О познавању земље. За ратаре. Н. Сад, 1888.
- Слике из Хрватскога приморја. Н. Сад, 1888.
- Сабрани списи. В. Кикинда, 1888.
- Анализа земаља из Славоније. Београд, 1889.
- Календар народни за просту 1890. Н. Сад, 1890.
- Земље у Бачкој. Панчево, 1881.
Петровић је био дописни члан Српске Краљевске Академије; дописни члан Српског ученог друштва; члан Педагошког Хрватског збора; члан Пољопривредног друштва у Београду; члан Књижевног одељења Матице Српске; члан Народописног музеја у Липисци, итд. итд.
Петровић је преминуо 17 дек. 1891 у Будимпешти, куда је био отишао да у тешкој својој болести лека потражи. Пријатељи су му у Сомборском гробљу дигли леп споменик 25 јуна 1894.
Бог да га прости! Нека му је у рају насеље!