Михаиловић Стевча, државник, родио се у Јагодини месеца јануара 1804 године.
За прве владе Кнеза Милоша био је царинарски чиновник. Кнез Милош је био за њега удао своју синовицу Мирјану, кћер свога по мајци брата Јакова сина Обренова.
Доцније му је ова жена умрла, и Стевча се оженио другом.
За владе Кнеза Михаила Стевча је био окружни начелник у Чачку.
Године 1842, чувши да је Вучић дошао у Крагујевац, и онде дигао буну на Кнеза Михаила, Стевча узме купити војску, да иде Кнезу у помоћ; али једно што му је купљење војске ишло споро, а друго што је изабрао пут на Враћевшницу, на Рамаћу, и Блазнаву, Стевча је једва стигао до села Трбушнице, а војска му се сва растури, и он буде принуђен предати се Вучићу!
Тада је остао без службе, и неко време је лежао у затвору. После је пуштен, дошао у Јагодину својој кући, и ту је живео. Још доцније добио је од државе неко издржавање.
Године 1858, пред бирање посланика за народну скупштину, окружни јагодински начелник Сима Божић означи Стевчу као кандидата вароши Јагодине. Стевча се узме противити јер би, као посланик, морао се одрећи онога издржавања које је од владе примао. Божић то јави министру Гарашанину а овај одговори:
— Нека Стевча не детињи, него нека се прими!
У скупштини, у Београду, Стевча буде изабран за потпредседника а доцније, кад је Кнез Александар отишао, и васпостављен Кнез Милош, Стевча је био и Кнежев местозаступник; па је бивао члан и председник Државног Савета, председник министарства и министар грађевина.
Најпосле је, због старости и слабости, стављен у пенсију, и живео је у Београду код своје куће.
Стевча је умрьо у Београду 19 септембра 1888 године, и сахрањен је с великом свечаношћу о државном трошку. Доцније, кад је умрла друга жена његова, која га је била надживила, његове су кости пренесене у Јагодину, и сахрањене у породичној му гробници у јагодинском гробљу.
Своју двокатну кућу, у улици „Милоша Великог“, преко пута од војне академије, Стевча је оставио Српском Народном Музеју.
Стевча је писао своје мемоаре, који су остали у његова зета Јеврема Гудовића. Ови мемоари, ако се кад штампају, најбоље ће показати: ко је и какав био Стевча Михаиловић.
Стевча је био човек средњега раста, мало богињав у лицу, а миловао је и носио врло велике бркове, које је појачавао праменима из своје браде, те су му били гушћи и дужи.
Нека му је до века хвала за добро које је учинио просвети свога народа!