Лешјанин Милојко, ђенерал, родио се у малену селу Лешју, под Бабом, више Параћина, 15 фебруара 1830 године. Од села Лешја он се зове Лешјанин, а право му је презиме Јовановић.
Основну школу учио је у Параћину и у Ћуприји, а четири разреда гимназије у Београду.
У стајаћу војску ступио је 5 септембра 1849, а као поднаредник 6 септембра 1850 ушао је у нову артилериску школу (академију).
По свршетку те војне академије, постао је потпоручник 11 декембра 1855, и послан је у Пруску да се у војним знањима усаврши.
По повратку из Пруске, постао је ђенералштабни поручник 27 маја 1859, и поверена му је катедра у нашој војној академији.
За бомбардања Београда, Лешјанин је добио команду над особитим одељењем одбране београдске вароши.
Све до пред крај године 1868, Лешјанин је служио као професор војне академије, предајући: Службена правила, Тактику, Ђенералштабну службу, и Војну администрацију.
У овој служби добио је капетанске чинове друге и прве класе.
Године 1868, новембра 7, постао је начелник општег војног одељења у војном министарству. У тој служби добио је чин мајорски 1 јануара 1869, а потпуковнички 1 јануара 1873.
Године 1873 априла 2 постао је војни министар.
Године 1874 отишао је за управника војне академије. У овој је служби добио пуковнички чин 4 јануара 1875.
Иза тога, 22 августа 1872, био је команданат све стајаће војске до пред српско-турски рат, а тада је, 10 марта 1876, постављен за команданта тимочке дивизије и почасног кнежевог ађутанта.
Те исте године јула 4 постао је главни команданат тимочке војске.
У другом српско-турском рату, био је команданат моравскога кора. Септембра 1878 постао је команданат тимочког кора, а при крају 1879 начелник главног ђенералног штаба.
Године 1880 октобра 19 дошао је по ново за војног министра: после године дана, постао је командант активне војске, а за тим се на ново вратио за начелника главнога штаба.
У српско-бугарском рату био је командант тимочке војске, која је ишла против Видина, а после тога рата, по трећи пут је дошао за начелника главнога ђенералног штаба. Ту је, по својој молби, стављен у пенсију месеца априла 1888 године.
И од тога доба живео је обично у Београду.
Лешјанин је био више година председник савеза стрељачких дружина, а осам година председник друштва црвенога крста.
Године 1870—71 одаслан је био у немачку војску, те је, том приликом, био при опсађивању Меца и Страсбурга.
Он је слан и у Сан-Стефано главном команданту руске војске, Великому Кнезу Николи, а и у Петроград Цару Александру Другом.
Ђенерал Лешјанин носио је више од десет ордена, које домаћих а које страних.
За првога рата, он је мушки бранио Зајечар од силнога Осман-Паше; а за другога рата, он је први стегао Град Ниш, и потписао с турским старешином акат о предаји Ниша (29 декембра 1877).
За овај успех Лешјанин је 8 марта 1878 добио ђенералски чин!
Лешјанин је умро у Београду 15 фебруара 1896 године.
Ђенерал Лешјанин био је човек висока стаса, правилна раста, црномањаст, леп и симпатичан човек. Носио се увек лепо, и декорације је стављао на се врло радо.
У опхођењу је био пријатан, у дужности тачан, а у власти праведан и човечан.
Милојко Лешјанин био је врло добар Србин, племенит човек, и војник на свом месту.
Нека му је лака мајка земља; он је њу лепо послужио!