Поп Филип (Петровић)1, родио се у селу Горњој Брезови, код Студенице, 1775. Доцније је оставио место рођења, и преселио се у село Трнаву, близу Чачка, где је живео до смрти.
Попа Филипа, као борца за отаџбину, видимо први пут 1806, кад је оно Карађорђе био послао на Пазар Капетана Радича, и својега вернога барјактара, Танаска Рајића, потоњега Леониду српског.
Тада је Поп Филип живо наваљивао да се и студеничани придруже к устаницима из Шумадије, и да се пусте у борбу с Турцима, ма да су ови били јачи и бројем и војном опремом.
И студеничани су га послушали. Први бој имали су на реци Дежеви где су, некад, били Немањини двори. Бој је тај био дуг и крвав. Трајао је од јутра до вечера. Пред вече, Турцима стигне из Пазара помоћ, те они, тако ојачани, потисну Србе, и распу их. У том боју, међу другом браћом, славно је погинуо и војвода Ђура, под којим је била подгорска нахија!
На жалост, о Попу Филипу, после тога боја, не налазимо ништа. Владика Јанићије, на једном месту, вели да се је Поп Филип одликовао у бојевима:
Тек године 1815, у другом устанку, Поп Филип се јавља одмах у почетку, да га на скоро опет нестане.
Тако је Кнез Милош, одмах после таковске одлуке, послао Попа Филипа у јагодинску нахију да диже Србе на Турке, и да устанике уреди.
С таким овлашћењем, Поп Филип је огласио Кнеза Илију Вукомановића из Сабанте, за главнога управника свему том покрету, а војним радњама, под њиме, управљао је Милета Радојковић, из Катуна.
Свршивши тај посао, Поп Филип се је вратио Кнезу Милошу, те му казао што је урадио. После тога не виђамо га ни у бојевима, нити на народним скупштинама.
Поп Филип је погинуо у својој кући о Св. Луци, свом крсном имену, 18 октобра 1820, на овај начин: неком Томи Пауновићу из Горичана окине се пушка, и пребије десну руку Попу Филипу, од чега он умре. Онда је разглашено да се је Томи сама пушка окинула, те га је убио нехотице, али се је у исто време зуцкало и то: да је Тома убио Попа Филипа по нечијем наговору.
Где је овде истина, засад се још не може знати: време ће, зар, и с овога дела скинути засторак којим је покривено!
Поп Филип је укопан код трнавске цркве, баш до јужних врата. На гробу му је бела плоча с крстом, а без икаква записа.
Док је поповао, имао је обичај, кад иде на коњу у место где нема сена, носити у терћијама бременце сена; носио је и свој саплак, из кога је свакад пио воду, и друго пиће — чему је кад било време и прилика.
- Овај човек се свуда помиње као Поп Филип, без презимена. Само у Милутиновића Историји (стр. 210) каже му се презиме Петровић. За то сам га онде ставио под име, под којим је био чувенији. ↩︎
- Подгор се зове предео од места Борји, на нашој граници, уз реку Рашку, покрај Новог Пазара до Сопоћана, одакле долази река Рашка, па одатле пресеца право покрај Сеничког поља на Грмичак, у од Грмичка низ реку Дежеву, у Рашку. То се зове Подгор, у ком има 140 села и заселака; ту су Ђурђеви Ступови, ту је Стари Пазар, и друга места. ↩︎
- Коштанско Поље је у нахији новопазарској, 4 часа од Пазара, а 6 часова од Рашке, идући преко Ђурђевих Ступова, а кад би се ишло, преко Нова Пазара, 7 часова. Коштанско је поље на путу из Сјенице у Пећ; мало је ближе к Сјеници него к Пећи. Карађорђе, кад је ударао на Пазар, дошао је из Сјенице преко Коштанскога Поља, где је ноћио, и своју војску сачекао, па одатле грунуо на Нови Пазар, и пола га запалио.
О постању тога имена различно се говори: једни веле да је ту била коштанова (кестенова) кора; а други — да је Васојевић Стева на том пољу играо кошију. ↩︎