Бобовац Јован (Симић) родио се у селу Бобови, у Ваљевској Подгорини, 1775.
За првога устанка, од 1804—1813, Јован Бобовац се не помиње ни у какој власти. Међу тим сва је прилика да је он, и за то време, био обратио пажњу на се.
Године 1823, октомбра 6, бр. 1932, Кнез Милош, узвисивши народни суд, у Крагујевцу, нада све друге судове у земљи, позива Јована Бобовца, дотадашњега судију, за председника томе суду.
Том приликом, Кнез, у свом акту, вели: „Уверен о довољном у судејским делима искуству Кнеза Јована Бобовца, опредељујем и постављам њега председатељем суда општенародњега“.
Те исте године јавља се Бобовац још на једном врло важном послу.
Нахија београдска била је тада раздељена на пет кнежина. Старешине тих кнежина нису имале слоге у својим службеним пословима. За то су се људи, сад из једне а сад из друге кнежине, тужили на неправичну и несразмерну поделу државних терета и пореза. Кнез Милош, да би томе злу нашао лека, науми да постави једнога између оне петорице кнезова за старешину осталој четворици, али избор остави кнезовима и кметовима целе београдске нахије.
А да би се тај посао свршио како треба, Кнез је послао, 29 новембра 1823, Јована Бобовца и Алексу Азнадара да буду „свидетељи тога њиховог избора“.
Године 1828 и 1829, Турци Бошњаци, хотећи ићи на Дунав да се бране од Руса, намеравали су прећи преко Србије. За то су се били скупили на Орлову Пољу, на левој страни Дрине. Кнез Милош, дознавши то, скупи војску да Бошњаке одбије од границе српске, ако би насрнули. Тој војсци за старешину био је одредио Јована Бобовца. Али су Бошњаци били паметни, па нису ни наваљивали.
Кад се је већ било почело изјављивати незадовољство према сувише личној владавини Кнез-Милошевој, Јован Бобовац је, једном, рекао ово:
— Господар треба да да̂ коституцију, па ће све бити мирно и задовољно!…
Јован Гавриловић, пред којим је Бобовац ово изговорио, вели да се је зачудио: откуд Бобовцу, просту човеку, та туђа реч конституција, а изговорио је баш њу!
Како је да је, али у Ваљеву и у Подгорини, може се и данас, чути прича, да је баш та жеља за конституцијом прекратила Бобовцу живот!
Казује се, тојест, да је Бобовац, у Крагујевцу, говорио и доказивао да треба Србији устав! После тога, пошао је пут Ваљева, својој кући. У путу изиђу неки људи, нападну га, и испребијају на мртво име. Од тога, веле, и умрьо је 14 јуна 1832, и укопан је код каменичке цркве, којој је био ктитор. На његовом гробном белегу пише да је преминуо „14 липња“, а не вели се „14 јуна“.
У Подгорини се верује да су оне људе, који су тукли Бобовца, послали они који нису хтели устава!
Бобовац је био човек висок, а сув, веома разборит, веома добар и, како уверава Гавриловић, велики пријатељ Кнезу Милошу…