Паштрмац Сима (Милосављевић), родио се 1776, у нахији сеничкој, па је одонуда пребегао у Србију, и настанио све у селу Паштрми, у нахији крагујевачкој.
По имену тога села, прозван је Паштрмац.
За времена Карађорђева, Сима је био барјактар у војсци Антонија Пљакића.
Године 1813, Паштрмац се је затекао у шанцу на Топољаку, према Делиграду, где су Турци Србе оптекли и држали их дори до Св. Томе (6 октобра). Одатле су се некако, ноћу, провукли кроз Турке, и побегли свак на своју страну. Сима је дошао у село Паштрму, својој кући, сакрио свој барјак, па се прихватио плуга и мотике.
Кад је Хаџи-Продан устао, одмах му се је одазвао и Паштрмац, с неколико друга из Груже; а кад је Хаџија пропао, и Ћаја-Паша, с Кнезом Милошем, дошао у Кнић, Паштрмац се, на Милошеву реч, преда и оде својој кући у Паштрму.
Године 1815, пошто је у Рудовцима уговорено да се устаје на Турке, Паштрмац, Вучић, Јован Обреновић и још неки, скоче и побију Турке порезнике у селу Коњуши, и тако, започевши рат за избављење, стеку устаницима и мало новаца за прве потребе.
Кад је таковски устанак већ објављен, Сима је развио барјак у знак освећења тога великога рада, и бивао је свуд где се је год било и крвило, док су бојеви трајали; а после се је, готово увек, налазио уз Кнеза Милоша, с којим је одавно живео у великом личном пријатељству.
Кнез Милош је Симу Паштрмца звао Амиџа. То је реч турска, и значи чика; некад, у шали, због крезавих му зуба, назвао би га и Штрбом. Али је Паштрмац највише био чувен као Амиџа.
Знајући бујну нарав Кнеза Милоша, Амиџа, као његов пријатељ, обично је гледао да љутина прође без штете, и још, ако се икако може, да се окрене на благ смеј. Сувременици веома хвале ту његову тактику.
О Паштрмцу је било много причица које су врло занимљиве, и које осветљавају колико Милошеву нарав, толико и ондашње обичаје и прилике. Неке од тих причица штампане су у календару Шумадинцу за 1852, а доста их има и у писца ових врста, још у рукопису.
Паштрмац је умрьо у Крагујевцу, 5 августа 1836, а укопан је код цркве села Рамаће, јер и заселак Паштрма иде рамаћској цркви. На гробу му лежи плоча с овим записом:
„Овде леже кости мужа за отечество српско много заслужна, верњејшего содруга и љубимца светлаго Књаза Милоша Обреновића, надворнога советника, Симе Милосављевића Паштрмца. Представи се у Крагујевцу 5 августа 1836, у 60 лету старости своје!“