Парезан Димитрије, родио се у селу Брзану, у нахији крагујевачкој, а старина му је у селу Комадинама, у Старом Влаху.
Парезан је, у почетку рата 1804, био прост војник, под командом лепеничког кнеза Ђуке из Јагњила.
Доцније, пошто се је одликовао у бојевима, постао је капетан.
Године 1809, у боју на Новом Пазару, Парезан се је јако одликовао, и допао рана, али се је одмах извидао.
У Карађорђевом Протоколу, за 1812 и 1813, има више од десет бројева, који садрже Вождове заповести на Димитрија Парезана, капетана. Тако, на прилику, под једним бројем пише му се:
Да донесе из Ћуприје у Тополу ратне ствари што су дошле за Орурком; у другом: Да, што скорије, дође с војском у Тополу; у трећем: Све своје тобџије да пошље у Тополу на поученије; у четвртом: Војску да егзерцира, па распусти, како би били са свим готови на први позив; у петом: Јавља му се да је Јанићије отишао на Дрину, итд.
Године 1813, налазећи се на Делиграду, и ту бијући се с Турцима, Парезан је, за једну ноћ, начинио шанац на Мозгову. На тај шанац, у зору, на Преображење (6 августа 1813), ударе Турци страшном силом. Срби су се бранили јуначки, али бројна сила надвали: Турци шанац освоје, а док су га освојили, пало је Срба близу 2000 људи, како уверава Анта Протић.
У том боју славно су пали команданат Димитрије Парезан; млади капетан из Смедерева Коста Томић-Љотић, и многи други.
Главу Парезанову Турци су одсекли од мртва тела, и однели, а тело су му исекли све на комадиће тако да он није нигде ни сарањен, него му је леш тако разбацан које куда1.
Димитрије Парезан био је човек висока раста, и врло личан на очи. Вечна слава, вечна хвала, палима за отаџбину!
Парезан Ђорђе, млађи брат Димитрија Парезана, родио се у Брзану. Доцније се је одселио у село Горович, кад Жабара.
Ђорђа Парезана, као кнеза лепеничкога, први пут виђамо године 1815 у Багрдану, где је сузбио Павла Цукића кад је овај, незадовољан што је Кнез Милош с Марашлијом углавио мир, хтео да уђе у Лепеницу те тада људе узбуни на продужење рата с Турцима.
После тога, Парезан се јавља и у Београду као кнез, а у последње време (од 14 фебруара 1839, бр. 410) као члан Савета. Умрьо је 11 јуна 1840, у селу Горовичи, код своје куће, и укопан је с леве стране цркве жабарске, која је сад затворена.
Кад је Ђорђе умрьо, син његов Маринко дао је хата попу Марку Јаковљевићу, те је за 40 дана свако јутро служио у цркви службу, и чинио на гробу покојникову помен по реду црквеном!
- На дан пре те крваве битке, Парезан узме свога хата, и своје најскупоценије капетанско одело, па то преда млађем брату рекавши:
— Брате! води овога коња, и носи ово одело кући! Ја дуго не ћу живети. Ноћас сам, у сну, гледао своју главу на тањиру. Можда ћу је још данас изгубити, исто ти измичи брже!
Тако је и било. ↩︎