Обреновић Јован, брат Кнеза Милоша, родио се у Добрињи 1786.
У првом устанку, не помиње се нигде као старешина, али је извесно да се је налазио уз браћу своју, најпре Милана а после уз Милоша.
Године 1815, Јован је био међу првим устаницима; он је био с онима који су побили турске порезнике у селу Коњуши, у Гружи, те насилнике дигли народу с врата, и вођи устанка први принели нешто новаца.
После тога, Јован је био у бојевима на Љубићу и на Чачку до погибије Ћаја-Пашине. Пошто је Ћаја-Паша погинуо, Јован се је борио на Пожаревцу, па, најпосле, и на Дубљу, где је ратовање, управо рећи, већ завршено.
Године 1816, Кнез Милош је слао Јована у Цариград, као депутата, за народне послове; а године 1820, Јован је, место Кнеза Милоша, с 200 кметова, дошао у Београд те саслушао ферман који је Марашли-Али-Паша Србима прочитао.
Првих година владе Кнеза Милоша, Јован је био старешина нахији рудничкој, и седео је у Брусници; после је, за неко време, био премештен у Пожаревац, па се опет вратио на старо место. Најпосле, под његову власт стављене су биле нахије: рудничка, пожешка (чачанска), и ужичка, и тада је прешао у Чачак те је онде седео до 1842.
Јован је, у оном трвењу између Кнеза Милоша и његових доглавника, увек стајао на страни Милошевој.
Јована су људи обично звали „Господар Јован“, без презимена и без чинова, па се знало ко је.
Женио се је два пута. Прва његова жена, кћи Кнеза Танаска Михаиловића, из села Бершића, била је необично лепа и ванредно добра. Друга му жена Ана, била је из куће Јоксића, из Врбаве, у Горњој Гружи.
Јован је умрьо у Новом Саду, 22 јануара 1850 године, и онде је сахрањен.
Слика Господара Јована налази се у народном музеју, у Београду.