Обреновић Јеврем

Обреновић Т. Јеврем, најмлађи брат Кнеза Милоша, родио се у Добрињи, 1790.

Јеврем је научио читати и писати, као младић од 16—17 година, у селу Луњевици, у кући Газда-Николе Милићевића, који је, рад својих синова: Ивана, Милана, и Неше, био довео некаква учитеља из „Немачке“¹.

За првога устанка, Јеврем се не помиње ни у каквој власти, али је јамачно био уз браћу своју, Милана и Милоша, и њихове је заповести вршио.

Године 1815, спремајући се на устанак против Турака, Милош пошље брата Јеврема, с џеленом говеда, у Остружницу, на скелу, да ту стоку прода, те узме новаца за потребе народне. А Турци, осетивши већ шта Милош смишља, ухвате Јеврема и затворе у кулу Небојшу (у доњем граду), где је на мукама тамновао пуних шест месеца. Ту је, сиромах, изгубио здравље, тако да га после никад није могао са свим повратити.

Године 1816, Јеврема налазимо у Шапцу, као старешину шабачке нахије.

Године 1818, Кнез Милош је ставио под власт Јевремову још нахије београдску, ваљевску, и сокоску.

Као старешина у целом оном крају, Јеврем је живо настајавао да се затру хајдуци и лупежи. У томе му је био десна рука, чувени Марко Штитарац; даље, шорио је мачванска села, примао и одликовао учене људе, и ишао на руку да се отварају школе.

Живо и оштро радио је да се утишају буне: Абдулина (1821), Ђакова (1825), и Чарапићска (1826).

Кад је Кнез Милош, 1835, ишао у Цариград, султану у походе, Јеврема је оставио у Србији као својега намесника, у друштву с Димитријем Давидовићем.

Тад је боравио у Крагујевцу.

Године 1837, с неког злосрећног рђавог разумевања једне Милошеве намере, Јеврем се љутне на брата, и пређе на страну његових противника, што је овима било велика добит а за њега и брата му велика штета.

Године 1839, по одласку из Србије Кнеза Милоша, Јеврем је био један од тројице намесника који су вршили кнежеву власт у земљи до доласка Кнеза Михаила; а кад се је овај вратио из Цариграда, поставио је Јеврема за председника земаљскому Савету.

Ма у ком чину био, Јеврем је обично зван „Господар Јеврем,“ па се знало ко је.

Јеврем је био ожењен кћерју војводе Анте Богићевића, Томанијом, рођеном у селу Јаребицама, 1796. С њом је родио пет кћери и једнога сина, по имену Милоша.

Овај Јевремов син, Милош, рођени у Шапцу 13 новембра 1829, а ожењен Маријом, кћерју молдавскога бољара Катарџије, отац је Његовом Величанству Краљу Милану Првом.

Милош је преминуо у Београду 8 новембра 1861, и сахрањен је у манастиру Раковици.

Јеврем Обреновић је, после догађаја од године 1842, отишао у Влашку, где је имао имања и онамо је, после, и живео.

Године 1856, септембра 8, на Малу Госпођу, преминуо је на свом добру Манасији, и тело му је сахрањено у цркви коју је сам, за живота, био подигао.

Доцније кости његове пренесене су у отаџбину, и сахрањене у манастиру Раковици, с десне стране кад се улази на западна врата.

На гробу има велики запис, у ком се именују сви покојници из куће његове који онде заједно с њим вечни санак бораве.

Ту је доцније, сахрањена и жена његова Томанија, која је преминула у Београду, 1 јуна 1881.

Слика Господара Јеврема, и жене његове Г-ђе Томаније, налази се у народном музеју, у Београду.

Допуна

Ево указа, којом је Господар Јеврем постављен за ђенерала и команданта Дринско-Савске команде:

Указ Државном Савету Српском

По преслушању Државног Савета српског, разделивши књажевство Србију на пет војних команди, опредељујем данас брата Јеврема Т. Обреновића ђенералом и командантом границе Дринско-Савске почињући с абуковачком капетанијом низ Дрину у Саву, Савом до ушћа Колубаре, и закључавајући окружје подринско, шабачко, и ваљевско.

№577
25 фебруара 1835
у Крагујевцу

Милош Т. Обреновић, књаз српски

---

1. Покојни Јован Гавриловић говорио ми је да је Јеврема научио читати и писати учитељ Михаило Ресничанин. ↩︎