Николић Сергије, родио се у Новом Саду, 1816.
У месту рођења својега, свршио је основну школу и гимназију, а философију и права у Пешти.
Године 1840, прешао је у Србију, и 26 фебруара, те године, постао је секретар у београдској конзисторији.
Године 1842, септембра 27, постављен је за професора права у лицеуму који се је, доцније, прозвао Велика Школа.
Најпре је Николић предавао природно право, народну јекономију, римско право, и немачки језик: после је предавао право административно, право међународно, и јавно право Србије. Кроз једну годину заступао је и професора државних наука.
После смрти Косте Бранковића, вршио је, неко време, дужност ректора у великој школи.
Био је члан Друштва Српске Словесности; и члан и деловођ одбора просвештенија.
Године 1866, фебруара 1, по службеној потреби, стављен је у пензију, и, после тога, живео је у Београду.
Умрьо је 8 новембра, 1874.
Сергије Николић био је човек бистра ума, логично уређена мишљења, и предавао је врло јасно и врло разговетно; али је био спор за причу; последње време свога живота, особито од како му је умрла жена, био се је веома запустио тако да је била жалост погледати га: толико је у оделу и одржању човек себе занемарио.
Српска књижевност од Сергија Николића има:
- Слово о Св. Сави, 1845;
- Будилник народне просвете, свеска прва, у Београду, 1851.
- Живот Немањин, превод из састава Св. Саве и Ст. Првовенчаног, у Београду, 1859;
- Српски народни велики Оченаш, у Београду, 1859;
- Српски државнонародни Оченаш, за војвођане, у Земуну, 1861.
Писао је ситно, али тако збијено, чисто, и читко као да је штампано. Само је миловао да саставима својим надева имена из неколико речи, као да би хтео самим именом и садржину им казати.
Допуна
Николић Сергије био је у Београду основао Друштво за чување српских живописа.
Правила за то Друштво одобрио је министар просвете Стефан Марковић 13 марта 1856 П№328. Митрополит Петар дао је у свом двору једну собу за слике, којих је било око 70. Највише је било слика од пок. Димитрија Аврамовића а имало је и неколико копија с туђих гласовитих радова.
Извештај о раду тога друштва прочитао је Сергије Николић 13 фебруара 1857, као на дан Св. Стефана Немање, у читаоница београдској.
И правила и овај извештај штампани су у Српским Новинама од године 1857, у броју 44 стр. 167—168.