Натошевић Ђорђе, родио се 25 маја 1821, у Сланкамену, у Срему, од оца Павла и матере Софије.
Основну школу свршио је у месту својега рођења, гимназију у Карловцима, Енерјешу, и у Пешти, а лекарске науке у Бечу, где је 1850 постао доктор у медецини.
Поставши доктор, Натошевић је сишао у Нови Сад, и настанио се онде, као приватни лекар.
Године 1853, примио је управу новосадске гимназије, и, нарочито од тога доба, почео је све више посвећивати се у школске послове.
Године 1857 постао је управник свих српских школа, у Војводини, а за тим и школа у Хрватској.
Године 1861, та управа преста, а Натошевић, доцније, доби место у угарском намесничком већу, где се је бавио преуређивањем српских школа.
Године 1867. на позив српске владе, дошао је био у Београд, и добио место „школског референта“, у министарству просвете.
Као школски референат, походио је основне школе у Београду и у неким окрузима у Србији, и о њима написао извештај.
После смрти Кнеза Михаила, Натошевић се је вратио у своју постојбину, где је био изабран за посланика на народни српски сабор.
Иза тога, постао је референат за српске школе, и у тој служби остао је до смрти.
Натошевићеви списи ово су:
- Нега краве, у Н. Саду, 1853;
- Упуство за предавање букварских наука (велико), у Бечу, 1858;
- Кратко упуство за предавање букварских наука, у Новом Саду, 1861 и 1862:
- Неколико народних песама за учење на памет, у Н. Саду, 1862
- Бисер и драго камење за украшење дечије душе, у Н. Саду, 1865
- Зашто наш народ у Аустрији пропада, у Н. Саду, 1866;
- Буквар за основне школе у Србији, у Београду, 1870;
- Читанчица уз Буквар, у Београду, 1870;
- Прва читанка за основне школе у Србији, у Београду, 1870;
- Хлеб, у Београду, 1874;
- Дуван, с погледом на здравље, у Новом Саду, 1875:
- Буквар за основне школе, одобрен школским Советом, у Н. Саду, 1875;
- Упуство за предавање Буквара, у Н. Саду, 1875:
- Астрономија од Локијера, превео с немачког, у Н. Саду. 1880; и
- „О воћарству“, повећи спис, који је читао као „јавно предавање“, и који ће, јамачно, скоро бити и штампан.
Натошевић је, и у службеном опсегу, много радио за српске школе на оној страни, пишући већој власти разне предлоге и објашњења, и дајући нижим органима упуства и обавештења за бољи рад у школама.
Натошевић је, на тај начин, стекао великих заслуга за српске народне школе у Аустро-Угарској; управо се може казати да је њих он преобразио са свим.
Угледајући се на новије педагоге у Немачкој, Натошевић је први, на оној страни, у школској настави дао пространо место производима народним: песмама, причама, пословицама, и загонеткама.
У раду је био вредан за причу; школи је био пријатељ као мало који; у својим научним убеђењима, докле их се држао, неодолив; али их је сам могао променити. И тада би бранио ново своје мишљење старом упорношћу и речитошћу!
Тако је, некад, био страсни пушач, па после страсни противник дувану; некад је био уредан месојед, а после је постао само биљојед, и печење, ма да је најлепше, звао је стрвином! У последње време, и со му је била сметња варењу, те је и против ње писао.
у Натошевића перо бејаше оштро, а говор силан.
Натошевић је био умерена правилно развијена раста, црне косе, бркова и браде, а у последње време јако просед. Лица је био симетрична, а очију крупних, носа омалена, шиљаста, а гласа крупна. Био је човек врло разговоран, и у говору шаљив.
Преминуо је напречац, ноћу, између 10 и 11 јуна 1887. у Горњем Карловцу, где је држао годишње испите у школама.
Тело му је пренесено у Н. Сад, и сахрањено у породично гробље.
Бог да га прости!