Миливојевићка Марија

Миливојевићка Марија, родила се у селу Јунковцу, у нахији крагујевачкој, од прилике 1803 године.

Марија је била рођена сестра београдском проти Илији Новаковићу.

Она се је удала у Мале Крчмаре, у Лепеници, за Михаила Миливојевића, с којим је провела век, не имавши од срца порода.

И за живота мужевља, Марија је свакад удељивала невољницима, и помагала сиротињи, а после Мијаилове смрти, оставши удовица, све је своје имање раздала на добре цељи. Тако је:

1. Манастиру Гричарици дала велико звоно;
2. Јарушичкој цркви — велико звоно и скупоцени путир с целим прибором;
3. Школи крчмарској купила је осредње звоно, за школску потребу; и
4. Сродницима својим, на име удаје женске деце, дала је сваком по неку суму.

Пред крај свога живота, Марија сиђе у Београд, к брату своме, Проти Новаковићу, и донесе 450 дуката, са жељом да те новце завешта на какву задужбину, која би носила и њено име и име мужа њезинога Михаила, с којим је проживела 45 година.

Прота Новаковић обрати се писцу ових врста и упита га: на што би се могли оставити тих 450 дуката? Упитани му светује да том сумом оснује фонад за помагање остарелим и осиротелим српским писцима.

Прота и сестра му приме ту мисао, али у том Марију снађе смрт овде у Београду, 12 јануара 1866, а жеља њена с новцима остане у брата њезина.

Године 1871, јуна 9, Прота Новаковић положи каси управе фондова 450 дуката, а министру просвете јави писмом: да су ти новци Задужбина његове сестре Марије и мужа јој Мијаила Миливојевића; да је жеља дародаваца да се та сума капиталише докле нарасте 2000 дуката; а после тога, да се, интересом с те суме, помажу српски писци који би ослабели за рад и осиротели.

Управа овом задужбином поверена је Српском Ученом Друштву¹.

Новци су ти на приплоду, и 1 новембра 1887, износили су суму од 11.841 динар и 2 паре, с правом интереса од тога дана.

Вечита слава честитој Шумадинци која се постарала за оне што увек раде више за друге него за себе!

Допуна

Задужбина ове добротворке, која је у часу оснивања 1871 износила 450 дуката, 1 новембра 1887 имала је суму од 11.841 динар, а 1 јануара 1900 дошла је на 21.591,05 динара.

Кад нарасте на 24.000 динара, онда ће се од интереса са те суме помагати српски писци који би ослабели за рад и осиротели.

---

1. Гласник, 32, стр. 10, бр. 53; Гласник 33 стр. 6 и 25, бр. 2. Новци пак заведени су у управи 1 фонд. Л, 52 и 235. ↩︎