Мијатовић Милан, родио се у Јаску, у Срему, године 1805. Основну школу свршио је у месту својега рођења, гимназију у Карловцима, а права у Кезмарку и у Пешти.
Свршивши права, ступио је у адвокатску канцеларију Тодора Павловића, у Будиму.
На скоро му се догоди случај с кога је променио и место живљења и начин живота. Био је заволео неку девојку, али се, ње ради срео, са супарником с којим је морао сабљом делити мегдан. Сабља му је дала рану у вита ребра, али није девојку коју је обожавао.
За то остави и адвокатски рад и Будим па, 1836, године дође у Србију.
По доласку овамо, најпре је постављен за професора гимназије у Ужицу, одакле је, 1840, прешао у Крагујевац, а 1844 већ га видимо као професора у београдској гимназији, где је остао до смрти, која га је снашла 21 априла 1853.
Мијатовић је предавао земљопис, а првих година, и митологију.
Он је написао и, године 1852, штампао, „Општи земљопис“ књигу за гимназије у Србији.
Мијатовић је био човек класички образован; он је знао латински и говорити и писати што може бити лепше.