Медаковић Данило, родио се у Зрмањи, у Лици, 26 јануара, 1819 године.
Основне и средње школе учио је у Грачацу и у Задру, а философске и државне у Бечу и у Берлину. На крају године 1847, на липском университету, постао је доктор у философији.
Медаковић је био прешао у Србију још године 1837, и служио је најпре у савету, а после у финанцији. Године 1839, био је протоколиста, а године 1840 столоначелник у попечитељству финанције.
У другој поли 1842, кад је Кнез Михаило оставио Србију, отишао је за њим и Медаковић, и од тога доба, често се налазио или уз Кнеза Михаила или уз Кнеза Милоша.
Свршивши високе науке, на које се је одао тек пошто је оставио Србију, Медаковић је, од новембра 1848, почео издавати политичке новине Напредак, и, издавао их је до маја 1849. А кад му власт тај лист забрани, он је, од 1851 до маја 1852, уређивао Јужну Пчелу, под именом свога брата Милорада Медаковића, у Новом Саду.
Месеца јула 1852, почео је, у Новом Саду, издавати политички лист Српски Дневник, с књижевних додатком Седмицом.
За кримскога рата, и за догађаја у Србији 1857 и 1858, Дневник је писао онако како је већина народа српског миловала. За то је био веома распрострањен, а у Србији више пута забрањиван.
Године 1859, кад је Кнез Милош већ владао у Србији, Медаковић прода Дневник и Седмицу, па пређе у Београд, где је остао до године 1862.
За то време, у Београду се је говорило да Медаковић ради да купи од владе државну штампарију, коју је ондашњи министар финанције Јован Гавриловић, не знам рашта, хтео продати.
Али мисао о продаји тога, толико кориснога завода, није нашла одобрења баш ни у кога.
Године 1862, Медаковић се је вратио у Нови Сад и, наново, кренуо лист Напредак. На овом послу, није остао дуго, него је, на крају 1864, лист предао у друге руке, а сам се повукао у приватан живот.
Иза тога се је одселио у Загреб, и онамо је стално почео живети, као човек приватан, с добрим имањем.
Медаковић је био члан Српског Ученог Друштва, у Београду.
Умро је у Загребу, 5 новембра 1881 године.
Поред тих разних листова, и неколиких календара, српској је књижевности од Д. Медаковића остало:
- Повесница српског народа од најстаријих времена до године 1850, четири књиге, у Новом Саду, 1851—1852;
- Образине у Дневнику Напретку, у Новом Саду, 1864;
У рукопису је оставио простран Живот Кнеза Михаила, И Историчко-политичку расправу о војничкој крајини аустриској.