Матејић Пауљ, родио се у селу Мељници, у Горњој Млави.
Пауља је поставио буљубашом Петар Добрњац, још у почетку ратовања, а доцније Пауљ је, храброшћу, и другим одличних својствима, обратио на се пажњу, и постао војвода у Горњој Млави.
Године 1809, у оном спремању за освојење Ниша, војвода Пауљ био је начинио шанац повише села Каменице. Маја 19, кад на Синђелића, на Чегру, навалише Турци са свих страна, а Милоје не даваше да му се иде у помоћ, Пауљ није могао одолети срцу него, и преко заповести, потрчи Синђелићу у помоћ; али докле он стигне, Турци шанац тако оптеку и стегну, да је Синђелић, да не би жив пао Турцима у руке, јуначки скресао пиштољ у џебану, и одлетео у ваздух. Матејића пак, сама, с мало његове војске сретну Турци, разбију га, и натерају вратити се. Те тако се и он, с другима, повуче к Делиграду.
После тога несрећнога случаја, Матејић се је највише налазио у Делиграду.
Године 1812 и 1813, у „Деловодном Протоколу“ Карађорђеву има 10 бројева под којима је писано само војводи Пауљу Матејићу1.
Године 1813, био је пребегао у Немачку, и Аустријанци су га били послали, за неко време, у Леобу; али се је, 1815, вратио у отаџбину, и умрьо је код своје куће, у селу Мељници.
Да војвода Пауљ није урадио ништа друго, већ само оно што је, у страшни час, једини он, када је злосрећни главни команданат Милоје, оставивши шанчеве и топове, појахао коња и одјурио к Делиграду, полетео у помоћ витезу Чегрском, довољно је да му сваки Србин, кад га год помене, захвално рекне:
— Вечна ти слава, дико лепе Млаве, Пауљу Матејићу!
Допуна
Матејић Пауљ из Мељнице, млавски војвода, испросио је за сина Будимира ћерку војводе Момира из Лучице, па је онда узео телала у Пожаревцу, те је овај на четири главне варошке улице викнуо овако:
Војвода Пауљ из Мељнице испросио је ћерку војводе Момира из Лучице за свога сина Будимира!
Ово нека се зна!!!
То је била као свадбена објава!
- 778, 783, 811, 862, 1014, 1066, 1171, 1206, 1243 и 1255. ↩︎