Маринковић Вук Др, родио се у Новом Саду, на Бадњи Дан, 1807. Гимназију је свршио у месту свога рођења, философију у Јегри, и медецину у Пешти и у Бечу.
У својој 23 години, постао је доктор у медецини (23 маја 1830). Као доктор, сишао је у Нови Сад, и ту је живео од освоје лекарске зараде.
После маџарске буне, кад је Нови Сад сагорео, Маринковић пређе у Београд 1849, и одмах буде постављен за професора у лицеју (данашњој великој школи).
За девет година професоровања, у тој школи, два пута га је дружина бирала себи са старешину.
Главни књижевни радови Маринковићеви ово су:
- Друга књига Виргилијеве Енејиде. Ову је књигу Маринковић превео у својој 19 години, и то наљутивши се на превод Светићев, који му није био по вољи. — Светић му за ово није ни мало био захвалан.
- Мочникова Геометрија, која је штампана без његова имена.
- Начела Физике, у 8-ни, стр. 515, у Београду, 1851, и
- Јестаствена Повесница, у Београду, 1851, 8-на стр. 286.
У природним наукама Маринковић је још онда био толико напредан, да би му се и данас врло мало имало да забави; а уз то, његова је велика заслуга што је, баш овом својом књигом, ударио темеље физичкој књижевности, што је је удесио, по модерном начину, за школску књигу, што је је поделио на дисциплине, и што је готово створио физичку терминологију.
Осем тога, Маринковић је, више пута, о слави школској, говорио беседе из којих се види како с висине гледа на свет, како дубоко продире у сва дела људска, и о свему право мисли, а мисао своју казује чисто, не кријући је ни мало.
Маринковић је био човек необичнога ума и дара. Одликовао се је смерношћу у свему што се тицало њега самога. Био је отворен у суђењу о стварима и о људма. Ђаке своје волео је као синове. Учећи друге, учио је и себе, свега свога века; за то је и био измакао далеко и у предметима у којима се нико не би надао, да он таке напретке чини.
Упокојио се је у Београду 7 августа 1859, и укопан је код Маркове цркве.
Велика је штета и за школу и за науку што је тако рано отишао под црну земљу.
Маринковић је био раста омалена, лица округла, очију избуљених, кретања малко крута, а говорећи често је нешто искашљавао, и десним раменом устресао.
Лака му мајка земља!