Магарашевић Ђорђе родио се 10 септембра 1793, у селу Адашевцима, у Срему.
Основну школу учио је у месту својега рођења; гимназију у Карловцима, философију у Пешти, а богословију опет у Карловцима.
Године 1813, постао је професор у карловачкој гимназији, а године 1817 прешао је, као професор, у гимназију новосадску.
Преминуо је 6 јануара 1830, у Новом Саду, и укопан је код саборне цркве1.
Магарашевићеви списи ово су:
- Историји најновијих јевропејских прикљученија, 1823. — Књига која је, у своје време, била за особиту препоруку.
- Српски Летопис, којему је Магарашевић био основалац и први уредник од постања, тојест од 1825 до 1830 године.
После смрти Магарашевића, уређивање Летописа преузео је Јован Хаџић, у књижевности звани Милош Светић; - Кратка всемирна историја, која је штампана после смрти пишчеве.
Магарашевић је оставио у рукопису:
- Дух списанија Доситијевих, у осам одељака;
- Смрт Авељеву од Геснера, превод;
- Историју словенског и српског народа;
- Лексикон латински, немачки, и српски, и
- Једну беседу немачку.
За кратка свога века, овај је човек урадио много, а обрицао је урадити и више, али му рана смрт пресече жицу живота баш онда кад је за рад био најподобнији!
Бог да га прости!
- Стражилово за 1887. бр. 35, стр. 558—560. ↩︎