Лешјанин Милоје родио се у селу Лешју, под брдом Бабом, 16 новембра 1830, од оца Стојана и матере Маре.
Милоје је свршио основну школу у Ћуприји, куд му је отац, као нахиски старешина, био прешао из Лешја.
Из Ћуприје је дошао у Београд, где је свршио гимназију и Лицеј, па је, године 1849, отишао у Хајделберг, да настави своје школовање.
у Немачкој је провео три године, слушајући државне науке у Хајделбергу и у Берлину. После тога, оде у Париз, где је остао две године и по. Из Париза је прелазио у Енглеску, па се одонуда вратио у отаџбину.
Милоје је почео служити у министарству унутрашњих послова, па је, после, отишао у Цариград за секретара српској онамошњој агенцији.
Године 1858, вратио се у Београд за секретара министарству спољних послова. Одмах за тим постао је начелник унутрашњег одељења кнежеве канцеларије, где је био уз Кнеза Милоша до кнежеве смрти (14 септембра 1860).
У почетку новембра 1860, Милоје је, по својој жељи, постављен за начелника спољашњег одељења кнежеве канцеларије, и у том звању остао је до смрти.
Милоје је био човек стасит, леп, смеђе косе и бркова, који беху танки и увек марљиво држани.
Сва фигура његова била је нека мила појава, која је носила душу ведру, чисту, отворену, пуну доброте и интелигенције.
За то га је свак волео и уважавао.
Да је Милоје имао дужега века, могао је бити од велике користи Србији, нарочито у пословима с туђим државама. Он је за оно кратко време, у два маха, слан у Црну Гору, а после бомбардања Београда, извршио је, по поруци српске владе, једну мисију у Паризу и још у неким престоницама јевропским.
Милоје је много писао у области административне политике, а од тога штампано му је само:
- Рецензија на Ткалчево Државно Право Србије, која је изашла у Српском Дневнику, 1858. и
- Државна служба и државне слуге, у Бечу, 1859.
На тој се књижици није потписао, а њу је ондашња штампа јако хвалила.
И данашњи Закон о чиновницима грађанскога реда првобитно је дело Милоја Лешјанина, па је, доцније, мењан и допуњаван.
На неко време пред смрт, гађајући нишан, повредио је зеницу своме десном оку. Од тога је, после великих болова, тешких операција, и свакојаких мука, остао слеп у десно око.
Јамачно су те страшне муке наудиле иначе здраву Милојеву телу те је пао у тешку болест од које се није ни дигао.
Милоје Лешјанин умрьо је у Београду 13 априла 1867 године, и сарањен је код Маркове цркве, с јужне стране оне хумке на којој је, 1830 године, прочитан султански хатишериф.
На гробу му је красан споменик с овим записом:
МИЛОЈЕ ЛЕШЈАНИН
РОЂЕН 1830 ☦ 1867
А поврх тога, у увијеној траци, изрезана је француска пословица коју је покојник врло често говорио, и која гласи:
Fait que doit, advienne que pourrait (Ради што си дужан радити, па што буде нека буде).