Лакетића Јевросима, одива гласовите куће Владиславића, рођена у селу Србини, одмах више Херцег-Новога, а преминула 27 маја 1847, не имајући порода свога, оставила је у своме тестаменту оваку наредбу:
„Моја кућа, у којој живим, и баштина око куће, желим да буде у ползу школе, која се очекује да се оснује од завештања покојних Бошковића и Ђуровића, на српском дијалекту словима кирилскијем, ради ползе наше младежи“!…
То је све данас извршено и, захваљујући честитим родољубима, школа у Србији већ цвета доносећи плод за Србе Приморце, а славу за своје основаоце!
Слава им до века!…