Лазић Григорије, родио се у Черевићу, 26 новембра, 1796 године.
Учио се је у Черевићу, и у Карловцима.
Помоћу богатога Рогуљића из Ирига, отишао је, по свршетку гимназије, у Јегру, где је служио као певац у православној цркви, и учио философију.
Вративши се у Карловце, постао је учитељ у основној школи. После више година учитељовања, постави га митрополит Стратимировић (20 априла 1821), за професора математике и физике, у карловачкој гимназији.
Године 1825, декембра 12, постављен је за надзорника основних школа, у Карловцима.
Преминуо је у Карловцима 15 декембра 1842.
У књижевности Лазић је оставио:
- Руководство к физици, у Будиму, 1822;
- Index vegetabilium sua sponte circa Carlovicium, у Будиму, 1833;
- Проста наравна историја, или описаније најважнији народних телеса, у Будиму, 1836;
- Дијалог Цицеронов о пријатељству, у Будиму, 1836.
У рукопису је оставио више надгробних беседа, и Речник српско-немачко-латински, који је штампало Друштво Српске Словесности, у Београду, 1849; и Марка Тулија Цицерона књигу о дужностима, коју је такође друштво штампало, у Београду, 1845.
Григорије Лазић био је научник на висини науке у своје време, и прави српски књижевник. Бог да га прости!