Крантић-Петровић Вељко, добротвор, родио се је у селу Врчину у срезу грочанском 1818.
Основну школу учио је у месту свога рођења и у Гроцкој.
Године 1838, да замени старијега брата, ступио је у војску. Као писмен војник, и с лепим рукописом, Вељко је радио у командантовој канцеларији до 1842.
Изишавши из војске, ступио је у државну службу најпре као практиканат а после је био срески писар. Доцније је прешао у службу поштанску где је напредујући у звањима служио до 1863. Али тада, због слабих очију, заиште и добије пенсију, па је после живео као смерни пенсионар у Београду, где је имао своју кућу.
Вељко је умрьо 30 јула 1900 године, а 31 јула сахрањен је на Новом гробљу, у породичној гробници, коју је за живота био спремио.
Вељко је приложио једно велико звоно цркви врчинској, и једно лепо звоно школи врчинској; још је цркви завештао полијелеј и друге црквене утвари; на зидање храма Св. Саве приложио је 600 динара; завештао је по 100 динара Светосавској школи, Дому за сиротну напуштену децу, друштву „Краљу Дечанском“, и Дечиној болници.
Поред тога, завештао је 3000 динара као фонад под његовим именом. Интересом од овога Фонда да се помажу ђаци школе врчинске у којој се је Вељко учио.
Посветила се — која помаже сиротињи и просвети!
Бог да га прости!