Катанић Мијајло, мајор, родио се у селу Бечњу у округу рудничком 1840. Отац му се звао Јоца а мајка Обренија. Основну школу Мијаило је свршио у Бресници, а три разреда гимназије у Београду.
Године 1858 Мијајло је драговољно ступио у војску. Каплар је постао 15 новембра 1859, поднаредник 4 фебруара 1861, наредник 27 фебруара 1862, потпоручник 27 маја 1864, поручник 1 јануара 1878, а капетан друге класе 10 октобра 1876.
Био је у ратовима за ослобођење и независност 1876, и одликовао се је у биткама на Глоговичком вису, и на Прћиловичком вису. Од 20 августа до 18 октобра провео је на Мостобрану код Алексинца, све под топовском ватром!
Године 1877 био је у биткама на Горици, при освајању Ниша; на Грдилици, Копашници, и на Врањи.
Одликован је 31 августа 1876 чином капетанским за храброст показану на Глоговичком вису; за битку на Горици (5 јануара 1878) таковским крстом петог реда; а за битке на Грдилици, Копашници, и на Врањи, тавовским крстом четвртог реда, златном колајном за храброст, и крстом Св. Станислава трећег реда 31 јула 1878.
У рату с Бугарима, Катанић је био у бојевима на селу Врапчу (3. нов. 1885); на Сливници (7 новем. 1885); и на Нешкову вису, где је, бранећи заставу, допао грдних рана, и као такав пао Бугарима у руке.
Десило се, да је Кнез Батомберг својим очима гледао јуначко држање Катанића, који је бранио заставу и добацивши је нижим чиновима, скомандовао им одступање, те застава није допала непријатељима.
Тешко рањен и онесвешћен, Катанић је пренесен у Цариброд, где га је Кнез Батемберг походио, и свом личном лекару наредио да му нарочиту пажњу указује.
Из Цариброда је пренесен у Софију, где је дуже лежао и лечио се.
Још за трајања тога ропства, Катанић је, за храбро држање у бојевима, 6 декембра 1885 одликован мајорским чином.
По повратку из ропства, Катанић је постао команданат окружне ваљевске војске, али су га већ ране и болести биле савладале. О Ђурђеву дне 1887 дође у Београд, да потражи лека у болести својој, па му се ту живот и угаси са свим у кући стрица му М. Канића ђенерала.
Он је преминуо 28 априла 1887 у вторник, у 21/2, сата после дне, и укопан је у Новом гробљу.
Слава и хвала његовом јуначком срцу и светлу му образу века!