Крагић Ђорђе, родио се у селу Скорицама, у нахији ражањској.
Ратној вештини Ђорђе се је учио у живој школи Делиграду, од 1806—1809.
Изишавши на глас личним јунаштвом, Ђорђе је постао војвода малој, али врло често узнемириваној кнежини ражањској.
Под Ђорђевом влашћу, био је Кнез Милић из Ћићевца. И они су оба обично чували Делиград, то „Зајажало Турства“.
Године 1809, кад је српска војска пошла к Нишу, Ђорђе се је, са Стеваном Синђелићем, утврдио био на Чегру, према, Винику,
Несрећнога дана 19, месеца маја, кад оно Турци, грдном силом, нападоше са свих страна на чегрски шанац, Ђорђе је, са Стеваном, и другим соколовима, оставио главу у рушевинама од тога шанца.
После Ђорђа, дошао је за старешину Ражањцима његов син Петар Крагић, па је и овај погинуо на Делиграду.
Слава им вечна обојици!
Допуна: Прича се да је тешко рањенога Ђорђа Крагића у несрећној битци на Каменици, 19 маја 1809, Цинцар-Јанко изнео на леђима „да му Турци главу не одсеку“!!…