Коста-Бег, рођени брат Димитрија Кујунџије, родио се у селу Штиткову, близу Новога Пазара.
Коста-Бег, и Димитрије Кујунџија, имали су брата Јевтана, кога су Турци, за симпатију к српском устанку од 1804 године, погубили, натакли му главу на шиљак, на градском бедему у Пазару, окренувши је лицем к Штиткову.
Године 1807, Коста-Бег и Димитрије, искраду се из Пазара, побегну међу Србе, скупе чету, и стану тући се с Турцима.
Коста је најмлађи брат од ове тројице, и бегом је прозван доцније са својега господскога држања и живљења.
Војујући, с братом Димитријем, Коста-Бег је, после 1809 године, био као војвода пазарски, и кад је брат му Димитрије, 1812, изгубио војводство, заузео је његово место.
Коста-Бег је дочекао несрећну годину 1813, али се није хтео предавати Турцима, него се је крио по гудурама. А кад му се и то досади, нагне к Сави још пре Хаџи-Проданове буне; дође у Остружницу на скелу, са свом својом породицом, и затражи да се превезе у Срем.
Турци, који су на ту скелу добро мотрили, притегну скелеџију Николу Станковића, те им је морао казати: ко је овај човек, шта је, и куда хоће.
Сад га Турци вежу, оплене, и с породицом, одведу у Београд, везиру Сулејману Скопљаку.
Сулејман, чим га дочепа, одмах нареди те му се глава одсече на калемегданском раскршћу, а породицу му сву узме у ропство.
Тек доцније, Кнез Милош је, откупљујући од Турака српско робље, дао Сулејману Скопљаку, од својих новаца, осам кеса за Коста-Бегову жену, те тако је ослободио да иде кући.
Милош је тај откуп учино за душу оцу својему Теодору.1
- Милутиновић, Историја, стр. 112. ↩︎