Арсенијевић Владан, наставник и књижевник, родио се 22 јануара 1848 у селу Делиблату у Банату од оца Петра свештеника и матере Јулијане.
Гимназију је свршио у Новом Саду, а у Пешти, на университету, слушао је природне науке, спремајући се за апотекара.
Арсенијевић се рано јавио у српској књижевности. Њему је крштено име било Василије, а он је то име са̂м заменио именом Владан.
Године 1871—1875 био је наставник у варошкој реалци у Новом Саду, а кад се та школа укинула, онда је неко време био без службе.
Године 1876 постао је наставник учитељске школе у Карловцу, и ту је остао до смрти, која га покоси 14 новембра 1900.
Као наставник, Арсенијевић је у тој школи предавао природне науке. Из своје струке написао је више лепих чланака, и „Зоологију“, која се одликује чистим језиком српским. Радио је и на лепој књижевности српској. А од 1871 до 1874 издавао је у Новом Саду (с Пантом Поповићем) Глас Народа, лист за народне потребе.
Рођен у Банату, Арсенијевић је за млађих својих година говорио и писао источним говором; али у Горњем Карловцу, слушајући како прости Срби граничари управо везу беседећи говором јужним, замилова тај дијалекат, и за кратко време тако га је изучио, да после никад ни у школи нити у приватном животу није говорио говором источним.
Као тако добар зналац српскога језика, Арсенијевић је дао Даничићу много лепе грађе за Речник Југословенске Академије. После Даничићеве смрти сам је збирао грађу језичку и фолклористичку. Тај свој рад (око 50.000 српских речи) оставио је Српској Краљевској Академији, у Београду. Само ово доста је да се име његово свакад хвалом помене. Своју библиотеку (око 20 хиљада свезака) још за живота поклонио је: Српској Матици, Новосадској Гимназији, и Учитељској Српској Школи, у Карловцу.
Хвалу заслужује још и ово Владаново држање и рађење: Он је, уза свога управитеља, највише настојавао, да се младе Хрватице примају за ученице у српску учитељску школу, и то из два разлога:
- Хрвати су усвојили српски народни језик за свој језик књижевни, па нека им се да прилика да га науче као и Срби добро и лепо говорити.
- Политички јаз између Срба и Хрвата није природан, јер мржња међу браћом није никад природна, а Срби и Хрвати јесу у истини рођена браћа!
Нека му је лака црна земља, и нека му остане мио и светао спомен и међу Србима и међу Хрватима!