Анђелковић Јован, ђенерал, рођен је у Београду 19 јула 1840, а преминуо је у Пилзену у Аустрији 14. августа 1885.
Анђелковић је свршио у Београду основну школу, четири разреда гимназије, и петогодишњи течај војне Академије, а провео је три месеца и у Петрограду.
Поред свог матерњег језика, знао је немачки и француски, а разумевао је и руски.
- Године 1860, августа 19, постао је ђенералштабни потпоручник;
- Године 1862, јула 30, поручник;
- Године 1866, јануара 1, капетан друге класе;
- Године 1870, јануара 1, капетан прве класе;
- Године 1873, јануара 1, постао је мајор;
- Године 1876, марта 10, потпуковник;
- Године 1879, августа 10, пуковник;
- Године 1885, августа 10, ђенерал.
Године 1862, за бомбардања вароши Београда, био је ађутанат команданту десног крила одбране Београда.
Године 1872 био је ађутанат Њ. Св. Кнеза Милана.
Године 1876, у првом рату против Турака, био је шеф штаба Јужноморавске војске до краја месеца јула; а од месеца септембра до маја 1877 био је шеф Дринског кора.
Године 1876 био је у битци на Мранору 20 јуна, и у препаду на Мрамору 23 јула.
У другом рату, године 1877, био је начелник оперативне канцеларије у Врховној команди до 7 јануара 1878.
Године 1879 вршио је дужност управника војне Академије.
Године 1885 послан је био у Аустрију на војне маневре, и тада, у месту Пилзену, 14 августа, премину на пречац.
Тело његово опевао је православни руски свештеник у присуству Њ. В. Цара Фрање Јосифа, Бугарског Кнеза, и виших официра аустријских, па је одонуда пренесено овамо и у Београдском гробљу сарањено.
Анђелковић је имао ова одличија:
- Белог орла четвртог реда;
- Таковски крст с мачевима трећег реда;
- Златну медаљу за ревносну службу;
- Споменицу за рат 1876, 1877, 1878;
- Турски орден меџидије трећег реда;
- Црногорски орден Данила Првог, за независност Црне Горе, и
- Румунски орден звезду трећег реда.