Кедић Милић родио се у селу Суводању, у ваљевској Подгорини. Најпре је био момак, па буљубаша у подгорскога кнеза Илије Бирчанина.
Кад је Мехмед-Ага Фочић, 23 јануара 1804, посекао, у Ваљеву, Кнеза Илију Бирчанина, Кедић је, као Илин момак, узео мртво тело Бирчаниново, однео га у Ћелије, и сахранио код цркве са северне стране.
Кад је пак Фочић, посекавши Бирчанина, кнештво над Подгораном понудио брату Илину, и овај понуду одбио, онда је он окнежио овога Милића Кедића који је, по том, првих дана свога кнезовања, прешао на страну устаника, и почео се борити за ослобођење своје отаџбине.
Кедић се је одликовао у свим бојевима, и као војник и као војвода.
Године 1809, у пролеће, српска војска пређе Дрину, и почне продирати дубље у Босну. Тада је Кедић, у једном јуришу, на Прибићевцу, више Сребрнице, тешко рањен. Одонуда је пренесен преко Дрине овамо у шанац на Баурићу, где је и преминуо 25 апр. 1809.
Глас о смрти Кедићевој допръо је чак до Митрополита Стратимировића, који је смрт ту унео у свој записник1.
На тако велики глас, Кедић је био изашао највише својим личним великим јунаштвом.
Он је био достојан ученик свога бојног учитеља Илије Бирчанина. Слава му довека!
После Милићеве смрти, Карађорђе је поставио сина његовога Димитрија за војводу над Подгорином. И ово је онај Кедић, који се помиње у Карађорђеву Протоколу, године 1812 и 1813…
- Гласник 2, стр. 212. ↩︎