Катић Сима Прекодринац родио се у селу Дворовима, у Босни, близу Дрине, око године 1783.
Прешавши у Србију, кад је већ српски устанак допръо до Дрине, Катић се је с породицом својом сместио у селу Глоговцу, а с пушком је стао у ред момака Чупићевих.
Чупић га је, на скоро, поставио буљубашом од дринскога ушћа горе до утока потока Жиче у Дрину.
На том простору, Катић је, у две године дана, дочекао и разбио више од десет омањих турских чета, које су надирале одонуд испреко Дрине да робе мачванска села.
За толику храброст у бојевима, и разборитост у служби, постао је, 1808 године, бимбаша.
Доцније се је одликовао у бојевима: на Салашу, на Голом Брду, на Жичи, и у селу Руњанима.
Једном се дигне одонуд из Босне чета од 200 Турака, да пређе Дрину, и да пороби село Бадовинце.
Катић дозна за ту намеру, и претече је: тек што се Турци извезу на десну дринску обалу, Катић, са својом дружином, груне на њих, и потуче их тако да гласник одатле није главе изнео.
Доцније је друга турска чета хтела ударити на село Прњавор, и поробити нарочито кућу Срдана Илије. Катић је и ову чету претекао, потукао је, и задобио себи и дружини врло лепа оружја и одела.
Године 1812 и 1813 Карађорђе га зове војводом, и наређује му да прибере све дошљаке под своју команду, и да им закаже да раде око шанчева све као и старинци што раде, а кад буде време војевању, онда ће они сви с њим заједно војевати.
Последњи пут био се Катић с Турцима на Равњу, а после пораза на том месту, прешао је у Срем.
Како је пак чуо за други устанак 1815, Сима Катић се вратио у Мачву, и ту је, о Протом Смиљанићем, Марком Штитарцем, и Срданом Илијом, радио да се Мачвани дигну на Турке.
После славне победе на Дубљу, и после утврђена мира с Марашлијом, Кнез Милош постави Марка Штитарца за старешину у Мачви и у Поцерини; Симу Катића пак метне за помоћника Штитарцу.
У тој служби, у којој се одликовао разумним и правичних суђењем и управом, Катић је дочекао и смрт, која му дође од болести године 1832, у селу Глоговцу.
Сима Катић је био средњега раста, црне масти, дугих густих црних бркова, и у опће човек леп на очи. Мачвани су га јако волели.