Јовановић Милан доктор, књижевник, академик, рођен је 12 априла 1834 године у Јарковцу, у панчевачкој пуковнији, некадашње војничке границе. Крштено му је име Минојло, а Миланом се прозвао сам.
Основну школу свршио је у месту свога рођења, гимназију у Вршцу, Пешти и Темишвару, а медицину у Бечу. Као медицинар у Бечу, основао је ђачко друштво Зору, и био му први председник.
По свршетку школовања, дошао је у Београд, и добио место наставника судске медицине у Великој Школи. После шест година рада у Београду, пређе у Нови Сад, где је био професор реалке, практички лекар, и потпредседник Српске Матице.
После четири године, отишао је у Херцег-Нови, у Боки Которској, за лекара, одатле, на кнежев позив, изишао је на Цетиње, где је, као кнежев лекар, остао до свршетка рата. Вратио се из своје место у Херцег-Нови, а одатле за лекара Лојду на броду, али кад букне други рат буде на ново позван на Цетиње за личног лекара Кнезу.
Кад је и овај рат свршен, пратио је Кнегињу Милену и наследника у Неапољ, а вративши се с тога пута, оставио је Цетиње, и отишао у службу Лојду. Тада је као лекар на броду пропутовао кроз цели исток до самога Китаја.
Године 1882 дође на ново у Србију, и добије место лекара железничког на Рипањском тунелу. Тада је становао у селу Парцанима, докле се радио Рипањски тунел.
Године 1888, постављен је за професора хигијене у војној академији, где је остао до смрти, која га снађе, са свим на пречац, ноћу између 25 и 26 маја 1896 у Београду.
Као санитетски мајор и професор војне школе, сахрањен је 27 маја са свима војним почастима које мајору припадају.
Д-р Милан Јовановић у књижевности је радио дуго, радио добро и многоструко; али су главни предмети његовога књижевнога рада: драма, приповетке, путописи, естетика, и хигијена с природописом.
Од драмских радова његових имамо ове:
- Краљева сеја, историска драма, у 4 чина, 1864.
- Демон, повест и алегорија, 1871.
- Сан и јава, дилогија, 1874.
- Несуђени, шаљива игра у 4 чина.
- Мера за меру, превод од Шекспира, штампано у Летопису.
- Крстоносци, трагедија у 5 чинова.
Приповетке и путописи сабрани су овако:
- С мора и са сува, у Београду.
- Тамо амо по истоку, две слике.
- Горе доле по Напуљу, 1878.
- Љубавна писма и Галебови, у Јавору.
- Тешки дани, у Отаџбини.
- Из далека, у Колу.
- Новији путописи, у Делу и Колу.
Хигијена и природописи обрађивани су у овим списима:
- Хемија за више женске школе, у Београду, 1865.
- Дијететика за више женске школе, у Београду 1866.
- Менуал судског лекарства, Београд, 1868.
- Хигијена за народне учитеље, 1872 (преведена на бугарски)
- Дечије болести, 1873.
- Народни Лечник, у осам свезака, у Новом Саду, 1880—1881.
- Кужне болести. Београд, 1884.
Плодан писац, разборит критичар, поуздан естетичар, Јовановић се старао да му и језик буде чист и слог правилан и лак за разумевање.
Нека му је мио спомен до века међу онима који српску књигу читају.