Јовановић Лазар, пуковник, родио се у Осеку, у Славонији, 9 августа 1828.
Основну школу и гимназију свршио је у месту свога рођења. После је прешао у Ђур на правни факултет а у Пожуну и Пешти слушао је философију.
После тога је ступио у војну математичку школу а за тим, као свршени кадет, у други бански граничарски пук.
Године 1849 у војсци Јелачићевој учествовао је 13 новембра у битци код Новога Сада, после у борби код Хеђеша, и у опсади Варадина.
Године 1853 постао је потпоручник у ком је чину остао до 1859, када је учествовао у талијанској војни у биткама код Мађенте и код Солферина.
Године 1862 пређе у Србију, и упућен буде у Ваљево, у добровољачки кор, где су већ били Орешковић и Хорватовић.
Године 1871 преведен је у пешадију као капетан прве класе; 1872 добио је чин мајорски, 1876 потпуковнички, а године 1880 чин пуковнички.
У рату за ослобођење и независност Јовановић је командовао пожаревачком бригадом у биткама на Грамади, Дервену, Трсибаби, и на Књажевцу.
Године 1877, командовао је крајинском војском, и одликовао се је у борби код Белоградчика.
Године 1879 пуковник Лазар био је команданат моравске дивизије све до свога пенсионисања.
Пуковник Јовановић носио је таковски орден трећега реда, златну медаљу за храброст, и златну медаљу за ревносну службу.
Био је војник храбар, старешина разборит, Србин просвећен, и у опште одликовао се смерношћу и нехвалисањем.
Проживео је у Нишу највише времена. А преминуо је у Београду 11 априла 1900 године.
Лака му била мајка земља!