Јевта, обор кнез из Обрежа, у Темнићу, или како се у старије време говорило, у Доњем Левчу.
Јевта је био у власти још за Турака; али, кад су Срби, 1804, устали, он је оставио Турке и почео одмах кретати устанике и јуначки борити се за слободу отаџбине. Зна се да је био у боју на Јагодини у пролеће 1804.
Јокић за њега каже кратко: „Погибе на Београду“, па се узимало да је морао пасти 30 новембра 1806, кад је варош београдска отета од Турака.
Али се ево јавља друго нешто.
Покојни Аћим Вујић, путујући по Србији, био је 24 јуна 1826, у селу Орашју, и ту је, у цркви Орашју, која је пре била манастир, у женској препрати, више врата, прочитао овај запис, писан црквеним словима:
„Сеј монастир Обор Кнез Јевта патоса, и пол двери откупи на свој спомен, живим за здравље, а мртвима за душу 1812, јануара 17“.1
Ако је ово онај Кнез Јевта из Обрежа, онда је јасно, да је био жив 1812, а тада већ на Београду није било боја. Или, дакле, Кнез Јевта из Обрежа није пао на Београду 1806, или је овај Кнез Јевта што је патосао Манастир Орашје са свим други човек.
Тек гробови, својим записима, могли би расветлити ову таму, али записа тих још нисам могао добити, ма да сам се, неколико пута, обраћао познаницима у Темнићу.
- Путешествије по Србији. стр. 100. ↩︎