Илић Војислав, песник, родио се у Београду, месеца априла 1862, од оца Јована Илића песника и матере Смиљане.
Основну школу и неколике разреде гимназије Војислав је учио у Београду.
После тога био је коректор државне штампарије од 12 новембра 1887 до 16 фебруара 1892, а тада му је место оглашено као празно, јер је Војислав од своје драге воље престао долазити на дужност.
После је био писар у министарству па, најпосле, вицеконсул у Приштини.
Војислав је преминуо 21 јануара 1894 у Београду, где је и сахрањен.
Живећи у оца песника, а сам богато обдарен песничким дахом, Војислав је пропевао врло рано. С тога је, може бити, и напустио даље школовање, него је, живећи вољно, певао што му је када задахнуће казивало.
Године 1887 јавиле су се у Београду Песме Војислава Илића.
То је била прва збирка.
Године 1889 штампана је збирка друга, опет под именом Песме Војислава Илића.
Велика је штета што овако богат природни дар није добио пространу и темељну инструкцију, а жалост је голема што Илић бејаше тако кратка века.
Неколики пријатељи покојнога Војислава и његове појезије, после смрти његове саставише одбор за подизање споменика младому песнику.
Тај одбор штампао је у Београду 1895: Војислављеву Споменицу, у великој 8-ни страна 221.
Бојати се је да то не буде сав споменик од тога одбора.