Алексић Анта, официр и писац, родио се у Панчеву 1843, а преминуо у Београду 12 новембра 1893 године.
Алексић је служио у српској војсци од 16 фебруара 1867, када је постао инџинирски потпоручик, до 27 маја 1872; а тада му је уважена оставка на чин инџинирскога поручика.
Пред први српски рат с Турцима вратио се је у војску 21 јуна 1876, поставши тада капетан друге класе. А на тај чин уважена му је оставка 28 фебруара 1877.
Последње време свога живота провео је у пенсији, у Београду, где је и преминуо.
Алексић је био вредан писац; и његови су списи скоро сви тежили да олакшају економне услове живљења Србина у Србији.
Овде му се могу поменути ови радови:
- Сатирање Јелове горе, и о регулисању Мораве. Прештампано из Раденика. Београд. 1871.
- Пројекат за установљење Друштва за трговину и обрт. Београд 1871.
- Радња око засушивања баруштина у Краљевини Србији (Четири расправе из Народног Здравља) Београд. 1883.
Алексић је био члан Српског Ученог Друштва.