Игњатовић Јаков

Игњатовић Јаков-Јаша, књижевник, родио се у Св. Андреји 30 новембра 1824 а преминуо је у Новом Саду у очи Ивања дне 1889.

Основну школу учио је у месту свога рођења, гимназију у Вацу и у Пешти, а права је слушао по разним угарским академијама и у пештанском университету.

Још у четрнаестој својој години спевао је оду Сими Милутиновићу песнику. А као младић, био је изишао на глас са своје даровитости и науке, а познао се је, доцније, с првим људима у Угарској, Србији, и чак у Француској.

За маџарске буне, бавио се у Београду, а затим, као емитранат, у Паризу. Тада је ступио у француску војску, и борио се у Алгиру. Тамо је повредио своје десно око, те је доцније само на једно око видео.

Игњатовић је путовао по истоку, и у Цариграду је бивао више пута. Вративши се у своју постојбину, уређивао је неко време (1855 и 1856) Летопис Матице Српске. Неко време био је српски народни секретар у Карловцима, а после 1861, у Новом Саду, велики бележник. Два пута је био посланик на угарском сабору. После тога се одао сасвим на књижевност, и живео је најпре у Даљу, а после у Новом Саду, где је, 18 марта 1888, доживео и педесетогодишњицу свога књижевнога рада.

Игњатовић је био веома плодан писац; он је писао и много и разнолико. Овде ће се побројати бар неки његови састави:

  1. О српској књижевности (у Летопису, 1854);
  2. Мисли о југословенству (Летопис 1854);
  3. Ђурађ Бранковић, роман, у Летопису, и у Недељном Листу, прва, друга и трећа књига, а остало у рукопису;
  4. Манзор и Џемила, приповетка;
  5. Љуба Чекмеџић, приповетка;
  6. Чудан Свет, приповетка;
  7. Крв за род, приповетка;
  8. Васа Решпект, приповетка;
  9. Вечити младожења, приповетка;
  10. Милан Неранџић, роман;
  11. Увео Листак, приповетка;
  12. Трпен спасен, приповетка;
  13. Пијанац, приповетка;
  14. Зазидани Несуђеник, приповетка;
  15. Једна ноћ на пароброду, приповетка;
  16. Најскупља коза, приповетка;
  17. Фаличан Максим, приповетка;
  18. Адам и Берберин, шаљива игра;
  19. Стари и нови мајстори, роман;
  20. Појета и Адвокат, приповетка;
  21. Адвокат као Холанер, приповетка;
  22. Кнез у купатилу, приповетка;
  23. Пита 1000 фор. приповетка;
  24. Краљева снаја, приповетка;
  25. Дели-Бакић.
  26. Слепачка скупштина, приповетка;
  27. Патница, роман;
  28. Биографије, монографије, и расправе.
  29. Три српска списатеља: Сима Игњатовић, Лаза Нешковић, и Сима Милутиновић.
  30. Опис и успомена Сент-Андреје.
  31. Књижевност и политика, расправа.
  32. Наши јади и о црквеној автономији.
  33. Писма јелисејска о књижевности.
  34. Политичка брошура о источном питању (на немачком језику).
  35. С ове стране Саве. Брошура о црквеном питању аустроугарских Срба.

Чини ми се нећу се преварити ако речем, да нико од наших писаца није тако верно фотографисао српско друштво својега доба међу оностраним Србима као Јаша Игњатовић. Та већ сама назвања, сама имена његових списа, тако одабрана и тако кратка а толико садржајна, показују колико је Игњатовић дубоко ронио у ствари, и како је фино разликовао једну од друге.

Он је умрьо али његове фотографије сувременика му живе и данас, и живеће дуго.

Хвала и слава и његову таленту, и његову труду!