Здравковић Стеван, ђенерал, саветник, родио се у селу Живици, код Пожаревца, 15 априла 1833.
Основну школу учио је у Пожаревцу. Свршивши у 18 години четири разреда гимназије, ступио је 1851 у тадашњу артилериску школу у Београду.
Године 1856, по свршетку учења у тој школи, постао је потпоручник, и за тим је послан у Париз, да своје војно образовање доврши.
У Паризу, у политехници, и у школи de Ponts et chaussées остао је пет година, па се 1861 вратио у Београд.
Служио је најпре у главној управи грађевина, па онда као инџинир округа крагујевачкога.
Године 1865 Здравковић је постао професор математике у нашој војној Академији.
Године 1867 преведен је у војску, кад инџинирски капетан прве класе.
Године 1875, постао је инџинирски потпуковник, и вршио је опет дужност наставника у војној Академији.
Те исте године постао је министар грађевина.
Године 1876 постао је пуковник и за време рата с Турцима борио се у тимочкој војсци код Зајечара и код Куле.
Године 1880 видимо га опет као министра грађевина. После је био командант тврђаве Београда, па управник војне Академије.
Године 1893 постао је ђенерал.
Здравковићеви књижевни радови ово су:
- Основна механика за ученике војне школе 1—6 у Београду, године 1875 и 1880.
- Грађевинска механика. Превод. Београд. 1883.
- Напад и одбрана тврђава. Београд. 1891.
Здравковић је, у последње време, био члан Државног Савета, па је одатле отишао у пензију.
Био је човек врло тих и миран, а у последње време жалио се много да га изневерава памћење.
Преминуо је у Београду 4 августа 1900 а 5 истог месеца сахрањен је са свим почастима које ђенералском чину припадају.
Бог да га прости!