Живковић Сима, директор гимназије, родио се у Јагодини 12 јула 1834.
Основну школу свршио је у месту свога рођења, а гимназију и Велику Школу у Београду.
За школовања свога у Београду, био је у кући проте Матеје Ненадовића, где га је познао и запазио протин син песник Љубомир П. Ненадовић. Ненадовићи, отац и син, пазили су Симу; и Сима је према њима увек остао захвалан. Он је понео и у гроб право синовље поштовање према своме добротвору Љ. П. Ненадовићу; он је дао измоловати Љубину слику, и поклонио ју је Крагујевачкој гимназији, а после смрти песникове, ишао је чак у Бранковину, да му се гробу поклони, и сузом га захвалности залије! То је красно!
Године 1857 постао је Сима професор у Крагујевачкој гимназији, где је служио до године 1871, када је, за кратко време, био управитељ учитељске школе, па се опет вратио за директора гимназије.
Године 1887, навршивши 30 година професорске службе, тражио је и добио пенсију, о којој је после тога до смрти живео у Крагујевцу.
Живковић је био ожењен ћерком Крагујевачког проте Јованике Симком. А кад је она умрла без порода, Сима је остао самац до смрти, која га снађе ноћу између 8 и 9 априла, на освитак самога Васкрса 1900.
Живковић је био добар наставник, а нарочито похвалан васпитач омладине. У дужности уредан као добар сат, а у понашању измерен и увек присебан. Одушевљен је био за све патриотске послове у струци просветној. Крагујевац је волео као да се и родио у њему; а и крагујевчани су Симу уважавали и поштовали као ретко кога свога суграђанина.
Бог да га прости! Симу Живковића, „старога директора“, захвално ће поменути многи и многи његов ученик!