Ђурић Димитрије, ђенерал и писац, родио се у Београду 28 септембра 1838. Стари су му из Херцеговине.
Основну школу и гимназију учио је у Београду.
У артилериску школу ступио је 29 октобра 1855.
Каплар је постао 22 декембра 1856.
Поднаредник 16 новембра 1857.
Наредник 5 новембра 1859;
Потпоручник 9 августа 1860.
Поручник 30 јула 1862.
Иступио из војске 5 фебруара 1863.
Наново примљен, као поручник, 5 декембра 1867. За тим је постао:
- Капетан друге класе 2 јануара 1872;
- Капетан прве класе 27 априла 1873;
- Мајор у години 1876;
- Потпуковник 1876;
- Пуковник 1881, а
- Ђенерал је постао у очи сме смрти своје, 1893.
Ђурић је провео у пруској војсци годину дана; а свршио је и Николајевску академију ђенералнога штаба у Петрограду (1865 — 67).
Био је:
- Командир чете у пешадији;
- Штабни официр у Подрињу;
- Професор тактике у војној Академији;
- Командир пешачке бригаде 1882.
- Референат за пешадију у активној команди (1884);
- Начелник интендантуре у првом српско-турском рату 1876, и српско-бугарском рату 1885 године.
- Начелник штаба шумадиског кора у другом српско-турском рату 1877—1878.
- Начелник операционог одељења главног ђенералног штаба 1887:
- Министар војни 1889—1892, и
- Управник војне Академије до смрти, која га снађе 19 октобра 1893 године.
Написао је више војних састава, од којих су му најзнатнији:
- Тактика, у три дела; и
- Стратегија, по Ле̂ру.
Декорације је имао: Таковски крст другог реда, Св. Саву трећег реда, и Св. Станислава првог реда.
Био је члан Српског ученог друштва, и много се трудио да се граница међу земљама српским и бугарским одреди пријатељским договором Срба и Бугара.
Био је честит човек и ватрен родољуб. О њему има више од ђенерала Мишковића у Ратнику за октобар 1893.
Лака му српска земља!