Димитријевић Лаза, доктор медицине, писац, родио се у Београду 15 марта 1858.
Основну школу и гимназију учио је у месту свога рођења. У Алтенбургу, у Маџарској, свршио је пољопривредну школу, и са сведоџбом те школе, примљен је на Бечки университет, где је свршио медицинске науке и, 16 јула 1884, проглашен за доктора целокупнога лекарства.
Дошавши у отаџбину, постављен је 25 јула 1884 за физикуса округа смедеревскога, а оданде је 1 јула 1890 премештен у Ваљево за окружног физикуса.
Године 1893, октобра 25, уважена му је оставка на службу ваљевскога физикуса.
Те исте године, декембра 10, добио је чин капетански, и постао трупни лекар у Београду.
Године 1895, новембра 7, постављен је, по други пут, за физикуса округа смедеревскога.
Године 1899, јуна 29, у наступу неке меланхолије, скочио је у Дунав, те се удавио.
Доктор Лаза Димитријевић, док је био физикус у Ваљеву, установио је мали фонад од хиљаду (1000) динара, као задужбину оца свога пок. попа Михаила Димитријевића, за награђивање патриотских списа.
Д-р Лаза Димитријевић као лекар, улазећи у куће и у сав живот и одношаје наших сељака, опажао је све што уди људском здрављу и народном напредовању, и о таким својим опаскама писао је готово у свима нашим часописима и листовима: у Отаџбини, у Делу, у Српском Архиву, у Веснику Српске цркве, у Малим Новинама, Дневном Листу, у Тежаку, Одјеку, у Зори и у Трговинском Гласнику.
Сви су му чланци важни; сви су пуни садржине, али су нарочито интересни они који говоре о задружним кућама у ваљевској Подгорини…
Повећи спис Д-ра Лазе, штампан 1893 у Београду, носи име:
Како живи наш народ (Бељешке једног окружног лекара).
Велика је штета, што он тако млад, тако спреман, и тако вољан за рад, у један зао час, сам себи прекрати живот!
Бог да га прости!
Лака му српска земља!