Гузоња Ђорђе (Миловановић)1 из села Железника.
У историји се чешће сретају имена која су ружна по свом речном значењу, али су дивна по делима оних који су их носили!
Такав је случај и с овим Железничанином.
Ђорђе се родио у селу Железнику, 21/2 часа на југо-запад од Београда. Поникао тако близу „куће од ратова“, Ђорђе је знао Турке и њихове обичаје боље од многих других Срба онога доба, а одрастао Сави на обали, могао је препливати је како му је кад воља, те су га онамо у Срему познавали као год и овамо у Шумадији.
Још пре буне на дахије, Ђорђе је био човек на гласу у својој околини, и страшан Турцима, у Београду.
За то Фочић и каже за њега:
Док погубим Ђорђија Гузоњу
Из лијепа села Жељезника,
Кој’ је кадар Топчидер затворит’.
Не пита се овде како је Ђорђу име, него колика је он сила, кад може Топчидер затворити, те Дахијама не пустити ни помоћи ни изласка!
Априла 28, године 1804, на оном састанку у Земуну, где је Ђенерал Женеј огледао измирити Србе и Турке, међу 16 народних српских старешина, био је и Ђорђе Гузоња.
Доцније, Ђорђе је бивао у бојевима с београдском нахијом.
Године 1811, фебруара 4, Гузоња је постављен за надзиратеља града београдскога, и дано му је ово „наставленије“:
- Наређујем вас у град београдски, да будете надзиратељем града; вама предајем кључеве од града горњег и доњег; кључеве од џебане, цајкауза, и прочих свијех магацина, ви да имате позор на све воопште. Све што у граду потребно буде, требоваће се (све) од вас; и ви за все воопште одговараћете.
- Вама за послугу и помоћ наређујемо четири момка, који да буду под ајлуком, на месец по 10 гроша. Ви, и момци ваља да будете беспрестано у граду: ту ноћивати, град и магацине тачно чувати.
- Вама опредељујемо вашега издржавања, на месец по 50 гроша, и хлеб на дан точно на вас, и четири момка по 8 ока.
Уверени ми, да ћете ви опредељеним ужитком задовољни бити, и знаћете вама препоручени град чувати, а тако и магацине2 (Долазе потписи).
У тој служби остао је Ђорђе до 21 септембра 1813.
За време свога борављења у београдском граду, Ђорђе је озидао на Дорћолу, ван града, једну лепу чешму, која се је до скора звала „Гузоњина Чешма“!
Куд се део године 1813, не зна се; али се зна да је дочекао други устанак, 1815, после кога је трговао живом стоком.
Прича се да га је смрт нашла у путу, у округу рудничком, али нисам могао дознати где местимице.