Грбовић Стеван, син Милована Грбовића, родио се у Мратишићу.
Учио се је у Крчмару и у Рибници, па се запопио и постао прота.
Стеван је, после смрти оца свога, постао старешина у Колубари, и водио је Колубарце у мање бојеве, па се, на скоро, разболео, и умрьо.
Честита кућа Грбовића дала је толико бораца и војвода, и сви су пали не од непријатељских пушака и сабаља: већ од трчања, умора, и прозеба.
Бог нека их прости!
Село Мратишић иде старој цркви у Крчмару.
Грбовић Милован сахрањен је код те цркве. На гробу његовом био је белег са записом; али проти ваљевском, покојном Живојину Марковићу, тај смерни споменик беше нешто на сметњу.
— Не може, говорио је он општинарима: — литија да обилази око цркве од тога камена!
Па је, зато, заповедио те је споменик ишчупан, и бачен у темеље звонари, кад се зидала!
С те звонаре звона данас гласе слободу за коју се Грбовић борио али, у неко време, гласе и мрак и незахвалност служитеља Божјега олтара:
Ох! ропство од мрака није ни мало мање зло од ропства најгорих Турака!…