Гашпаровић Аврам родио се 1798, у Петрову Селу, у Бачкој, где му је отац био свештеник.
Основну школу свршио је у месту свога рођења; где је гимназију учио, нисам могао дознати, а философију је слушао у Пешти.
Гашпаровић је прешао у Србију врло рано; и чим је прешао, оставио је немачко одело, и обукао српско. На тај начин, ничим се није разликовао од домородаца.
Најпре је бивао учитељ по селима. Последњи пут био је учитељ у кући Хаџи-Милутина Савића, у селу Гарашима, где је учио сина му, Илију, потоњега чувеног Илију Гарашанина.
Из села Гараша одазвао га је у Крагујевац Кнез Милош, и узео га да наставника својим синовима, Милану и Михаилу, потоњим српским кнезовима.
Комесари руски и турски, који су 1830 почели и 1831 довршили бележење границе Кнежевини Србији, по уговору Букурешком од 1812 године, били су начинили и карту од Србије, донели је у Крагујевац, и показали Кнезу Милошу.
Кнез заиште да му се да један примерак те карте. Г. Коцебује, председник комисије, одговори да није овлашћен дати му што тражи, али му свој примерак уступи за неколико часова, да га може разгледати. Куниберт уверава да је они ово учинио само зато, што је мислио да се у Крагујевцу, у оно време, не може наћи човек који би карту прекопирао. Али се такав човек, срећом, нашао; и то је био главом Аврам Гашпаровић који, за не пуна три часа, карту тако прекопира, да се копија није разликовала од оригинала. Само није доспео да испише потпунце сва имена местима. То је урадио после.
Године 1834, Гашпаровић је био члан суда у Пожаревцу, а 1 маја те године постављен је за рачуноиспитача у пожаревачком кнежеву двору.
Гашпаровић је био један од најлепших људи у свој Србији, а и носио се увек лепо. Он је умрьо 1842 у Гургусовцу (Кнежевцу), кога месеца и дана, није се могло дознати, јер су књиге умрлих све сагореле 1876, кад су Турци запалили Кнежевац.