Гавриловић Јеврем родио се у селу Шушеоци, округа ваљевског, око године 1810.
Прво је био уписан у гарду Кнеза Милоша, па је, 30 новембра 1830, по прочитању Султанског Хатишерифа, на Врачару, постао официр.
Године 1835 фебруара 3, Јеврем је, као официр, у крагујевачкој цркви, држао заставу, скројену по новом сретењском уставу, која је тога дана свечано освећена; а 20 маја, те исте године, постао је командир кнежевој гарди.
Године 1837, јануара 28, постао је старешина срезу мачванском, у округу шабачком.
Тада је имао плате 550 талира, на писара 200 талира, и на 6 момака, по 60 талира за свакога.
Године 1839, марта 16, постао је помоћник начелнику ваљевског округа.
Године 1840, декембра 17, премештен је за помоћника начелнику рудничког округа.
Године 1843, фебруара 11, постао је начелник округу ваљевском.
Године 1844, новембра 4, после Катанске Буне, противу које се није особито одликовао, премештен је у Неготин, за окружног начелника.
Године 1851, марта 31, враћен је из Неготина у Ваљево за окружног начелника.
Године 1857, новембра 20, кад извесна завера противу живота Кнеза Александра изби из Савета неколико чланова, Гавриловић, као већ пашанац Кнезу Александру, дође за члана земаљском Савету.
Као саветник, служио је до краја 1859 године, када је стављен у пензију.
После тога, живео је у Београду у својој кући, не мешајући се ни у што.
Године 1876, марта 18, Јеврем Гавриловић начинио је завештање по коме је готово све своје имање у Београду, у Ваљеву, у Шушеоци оставио на Просвету, тојест, да то све буде један фонд, којим ће управљати ваљевска општина, употребљујући приход на послове просветне. Ништа ближе није одредио шта да буде од те задужбине, али се је сетио рећи да се ништа не прода од његове некретности.
За прве стараоце овој својој задужбини одредио је: Лазу Лазаревића, трговца из Ваљева; Љубу Молеровића, из Врачевића; и Уроша Кнежевића, из Београда.
Ваља казати, да је Гавриловић, оставивши другој жени својој Милеви сву покретност и виноград у Београду, наредио да она ужива, и остало његово имање, док је год жива, или докле се не би преудала, па тек после тога, његово имање, као просветни фонд, прелази ваљевској општини у руке.
Гавриловић је преминуо 22 јуна, 1879, у Београду, и сарањен је код Маркове Цркве, у Палилули.
Гавриловић се женио два пута: прва његова жена Јелка била је кћи Јеврема Ненадовића. Ни с једном женом није имао порода.
Имање у Београду, Ваљеву, и у Шушеоци, које је Гавриловић оставио на просвету, вреди, у најмању руку, 5000 дуката или 60.000 динара.