Вукашиновић Милоје

Вукашиновић Милоје, прота јагодински, родио се у селу Сталаћу, у округу крушевачком.

Где је учио књигу, где ли се, и кад, запопио, кад ли је дошао у Јагодину, није се могло дознати.

Прота Милоје јавља се, као човек врло паметан и уважен, тек од онда кад је Кнез Милош имао потребу слати депутације у Цариград.

Има једно писмо Кнеза Милоша, које је писано у Београду 3 јуна 1817, а упућено на Михаила Германа, у Букурешту. У том писму, између осталога, Кнез каже: „Прота Милоје до данас још дошао није, нити је књиге донео. Јавите ми какве су књиге биле, и колико књига има. За трошкове што пишете, кад прота дође, известићу се колико је Добрњац око књига потрошио.“

Сва је прилика да је овде реч о неким црквеним књигама, које су из Русије набављене; али откуд ту Прота Милоје, нисам могао сазнати.

Године 1820, октобра 22, прота Милоје Вукашиновић изабран је за члана оној депутацији коју је Кнез Милош послао у Цариград с пуномоћством да тражи од Порте извршење ових народних жеља:

1. Границе Србији да се рашире донде, где су биле за време Букурешког уговора, 1812;
2. Да се одреди сума годишњег данка, који ће Србија, тако увећана, плаћати Порти;
3. Кнеза Милоша Султан да призна за наследнога Кнеза Србије;
4. Срби да могу зидати цркве, школе, манастире, и радити све што је добро за просвету; и
5. Турци ван градова нигде у Србији да не могу живети.¹

Вукашиновић је, као и другови му, остао у Цариграду дуго, и био је, заједно с осталима, у затвору, како је Порта кад наређивала.

Вративши се из Цариграда, Прота Милоје продужио је вршити своју протску и поповску службу у Јагодини, као и пре тога.

Преминуо је у Јагодини 1831 године², и укопан је код олтара цркве јагодинске.

Допуна

О проти Вукашиновићу вреди прибележити и ово што иде:

Једном, двадесетих година, владика Грк, идући из Цариграда за Србију, дође у Јагодину, и на Конак падне проти Милоју.

Ондашњи владика Грк јахао је хата, пред њим се водио једек, на коме о ункашу с једне стране виси сабља, за знак да је владика царски бератлија, а с друге стране топуз — да се види како од патријарка има власт судити поповима и калуђерима.

С таком опремом и овај владика дође у Јагодину проти Милоју на конак.

Кад осване други дан владичин ђакон и момци узму спремати коње за путовање у Крагујевац а прота Милоје, видећи шта о хоће са сабљом и с оним топузом, рекне:

— Ђаконе, ту боранију зави у терћије, а та г…а баци у зобницу да се не зна што је!

— Агиос! обрне се ђакон владици: — прота не да обесити о ункаш сабљу и топуз?

— А засто то, оце прото? пита владика Грк.

— У овој земљи то не иде, свети владико! одговори прота.

— Џаном, ја сам царски цовек: то је моје право!

— Ове земље цар седи у Крагујевцу; ако ти он допусти — носи слободно, а донде ти склони та г…а, да се не чуди свет који те види у путу!

И владика је послушао.

1. Грађа 1, стр. 59. ↩︎
2. „Овде почива прото Милоје Вукашиновић, рођен у Сталаћу. Срб ретки и славни. Богу и народу верно послужио; цару пет година јемцем био за српство, сужњевавши за исто у бостанџибише. Дома дошав отуда, мирно је поживео, пак се представио лицем у суботу Св. Теодора 1831. Вечна му памет сад и свакад буди од сваког Србина“.
   
   Кад сам писао помен проте Милоја Вукашиновића, нисам био добио запис са гроба протина, него ми је само јављено из Јагодине, да је Вукашиновић преминуо 1831; и тако је штампано на страни 68 Поменика. Доцније ми је послан цео гробни запис с плоче, па и ту стоји да је умрьо 1831 (Глед. стр. 873 и 874 Поменика).
   
   Још доцније прочитао сам да је проти Милоју Вукашиновићу 23 фебруара 1835 одређено 100 талира пенсије!!
   
   Тад је било очевидно да су горње године погрешно означене.
   
   После свега тога, отишао сам у Јагодину и код олтара старе Јагодинске цркве видео протину надгробну плочу, и уверио се да је на камену изрезана била година 1837, као година протине смрти, али се онај кљун од цифре 7 одљуснуо, и остала сама линија, која може да изгледа просто као 1. То је, дакле, и омело оне који су раније запис читали и мени с њега препис слали. ↩︎