Богићевић Милош, државник, син Анте Богићевића, војводе лозничког, постао је 12 септембра 1828 писар у Господара Јеврема, зета свога, за којих је била сестра његова Томанија, а 20 јула 1829 добио је звање секретарско на истом месту.
Године 1832, марта 22, оставио је службу, и рачуне је предао Радовану Дамњановић.
Године 1836, марта 14, постао је старешина среза јадранског.
Године 1837, јуна 18, остао је без службе.
Те исте године, декембра 14, постављен је наново за јадранског старешину.
Године 1839, фебруара 25, постављен је за начелника округа шабачкога, а маја месеца 1840 постао је управник вароши Београда.
Године 1842, марта 24, постао је помоћник попечитељу унутрашњих послова, и добио чин п.пуковника.
У промени 1842 остао је без службе, и после је живео у Шапцу.
Кад су, на крају септембра 1844, оне чувене Катане прешле из Срема у Шабац, и покушале да дигну буну против ондашњега реда ствари у Србији, онда је и Богићевић окривљен и преким судом осуђен, те је 20 октобра 1844, пре подне, стрељан у Шапцу онде где је сада тркалиште, а доцније су му кости пренесене у гробље.
О Богићевићу Милошу причало се у Подрињу педесетих година као о човеку необичне доброте, и као старешини благом и лако приступачном! Сиротиња га је веома хвалила!