Шућур Јаћим, родио се у селу Грачацу, у Подибру.
Шућур је био војник од 1804 до 1813 и, у више бојева, одликовао се јунаштвом; особито је осоколио на селу Маврићима преко границе 1809 кад се оно ударало на Пазар. Ту је заробио, или боље рећи узео у заштиту, Туркињу девојку, да јој се не би што догодило, као што у ратно време може да буде. А кад је родбина за њу разабрала, вратио ју је роду, као сестру рођену.
За Шућура се прича да је могао, играјући коња, прометнути му се испод врата, па се опет вратити у седло.
После несрећне године 1813, Шућур се предао Турцима кад и остали народ. Доцније га Турци позову у Пазар, и онамо га по заповести Адем-пашиној погубе.
Аћим Шућур је био малена раста, те су га за то звали Аћимац, али му је срце, по јунаштву, било за двојицу.
Кад су га у Пазару затворили, Турци затраже од његова брата Мијаила 50 кеса новаца, божем да му брата пусте. Мијаило им те паре састави, а Турци тада и њега и сву му породицу отерају у Пазар па, после дужег времена, њега и жену му с осталом децом пусте, а кћер му Станију задрже. Ова се Станија, посте неколико година, као турска робиња, обрете у Београду где је Кнез Милош откупи и врати родбини.