Шљивић Јован, млађи брат Живка Шљивића, родио се у Брежанима, али је доцније с братом прешао у село Брадарце где су се настанили кућом.
Јован је увек био уз брата Живка, и одликовао се је у свима бојевима баш као и брат му.
Милутиновић пева њих обојицу не разликујући једног од другога.
Године 1813, после Вељкове смрти, и после пада Неготина, Јован је, бранећи Пореч, самртно рањен. Оданде га понесу кући у село Брадарце, ну он у путу умре.
Тако мртва сачека га брат Живко у Градишту, одакле га однесе у манастир Рукумију, где га сахрани у цркви код средњега стуба с десне стране.
Жена Јованова, Кумрија, преуда се у Смољинац за некога Мијата, и однесе у нови дом Јованову сабљу. А кад доцније настане велика глад, она ту сабљу да неком Ибраиму спахији из Смедерева за кош жита!