Обреновић Милан (Милошев), други кнез од те лозе, родио се у Крагујевцу, 7 октобра 1819, од оца, Кнеза Милоша, и матере, Кнегиње Љубице.
Милан је провео детињство и младост у Крагујевцу, Пожаревцу, и у Београду, већином уз мајку своју, Кнегињу Љубицу.
Учио се је дома, као и млађи му брат, Кнез Михаило.
У манастиру Каленићу има запис који казује да је Кнез Милош „с благоверним сином и наследником Миланом обновио манастир 1823“.
А у манастиру Враћевшници Вујић је, 1826, гледао слику тога манастира, штампану још 1820, јуна 25, и ктитор је томе послу био „Млади Господар Милан Обреновић1“.
Године 1839, јуна 1, кад Кнез Милош остави престо и Србију, за Кнеза Србији, по наследном праву, проглашен би старији Милошев син, „Кнез Милан Милошев Обреновић Други“.
Али је Милан тада већ лежао на самртној постељи. Болујући од тешке сухе болести, нови Кнез није потписао ни једнога владалачкога писма; чак кажу да није знао ни да је отац његов оставио Србију, и да је кнежевска власт прешла на њега.
Кнез Милан је преминуо 26 јуна 1839, у оној кући испод велике цркве где је сада касациони суд.
Кнегиња Љубица, мајка његова, кад јој је син издахнуо, затворила се у собу код њега мртва, те га је са свештеником Хаџи-Јевтом, и свастиком Пере Дукића, Тоном, окупала, обукла, и спремила.
Уредивши све како треба по обичају, села је те се сама очешљала и обукла како приличи мајци у жалости, па је тек тада, запевком у кући, огласила смрт сина свога, и разаслала да се јави старешинама, и да се вароши огласи звонима.
Кнез Милан је сахрањен у палилулској цркви, у Београду, на десној страни, близу западних врата. На гробу му је мали споменик од бела мрамора са српским грбом и овим записом: „Књазу Српском Милану М. Обреновићу II., рођеному 7 октобра 1819 год. а 26 јуна 1839 уснувшему, постави овај споменик његов брат Књаз Михаило, 18572“.