Хусејин-Капетан, названи „Босански Витез“, родио се у Градачцу, око године 1800.
У оној борби коју су Бошњаци више пута покретали да би очували својој постојбини предеону автономију, и да би одбили централистичке реформе стамболске, најлепше је изишао на глас Хусејин-Капетан из Градачца, кога су његови земљаци са свим по заслузи назвали „Босански Витез“!
Као вођ босанскога устанка против султана 1831, хотећи један пут за свакад оборити силу која тако често удара Босни на правице, Хусејин дигне 25.000 одабраних војника Бошњака, и с њима пође на Косово, где је мислио срести великог везира који је на Босну ишао с царском војском, и ту га сатрти. Приближујући се том историском пољу, Хусејинови су Бошњаци на глас певали:
„Наши стари, па Пољу Косову,
Изгубише стару своју славу.
Стару славу, прадједовску вјеру;
На Косово и ми сад идемо
Душманина свога да бијемо
Или ћемо и сад изгубити
Изгубити и славу и вјеру:
Или ћемо, ако Алах хоће,
Душманина свога побједити,
И у Босну вратити се славно“!
У то исто време био се је одметнуо од султана и скадарски паша. С овим је Кнез Милош био у пријатељству, и био му је послао неких 200.000 гроша, па су то царски Турци ухватили и узаптили.
Да би поправио ту своју погрешку, Кнез Милош сада пише Хусејин-Капетану писмо у коме му светује да не диже оружја на свога цара и, ако затреба, нуди му своје посредовање — да га измири са султаном.
Хусејин, поносит старином своје беговске куће, ражљути се на те понуде, па Милошу охоло одговори писмом које се завршује овим речма: „Још се твоја сабља није била ни сковала, а мач је мој одсецао влашке главе“!
Велики везир, нешто лукавством а нешто надмоћном силом, победи Бошњаке. Узалуд је Босански Витез, у толико прилика, показивао чудеса личнога јунаштва, надмоћна сила претегне, и царски везир уђе у Сарајево и овлада свом Босном.
Хусејин буде приморан пребећи у Аустрију, и одведен буде у град Осек у Славонији.
Аустријанцима није било мило држати на свом трошку човека који је устајао на својега цара, за то настану да би султан дао милост свим бунтовницима. И милост се да свима осем Хусејина и још неколицине, али се обрече и њима. Хусејин сиђе у Земун, а низ Земуна пређе у Београд.
Овде му се јави да султан тражи да он иде у Цариград. Хусејин се сневесели, бојећи се насилне смрти у Стамболу. У један мах мислио је да милост и не прими. Али га је у том случају чекала вечита тамница аустриска. Најпосле је волео и умрети као султанов роб, него живети као швабин сужањ.
У Београду се је био разболео, па га је лечио Др Куниберт, лекар Кнеза Милоша.
Хусејин-Капетан, у то доба, 1831, једва је могао имати више од 30 година; раста је био средњег, лица лепа, погледа суморнога; осмејак му је био благ и тужан, а крупне очи његове покривали су капци с густим трепавицама; кожа му је била веома бела; у том је лично више на мајку, Ђурђијанку родом, него на оца, опора Бошњака.
Гледајући на тако нежно тело, човек никад не би помислио да оно носи душу с онолико крепком вољом, с оноликим војничким врлинама, с оноликим властољубљем и, особито, с оноликим личним јунаштвом!
Хусејин је био прави мусломан; у свему је живео по корану: није пио никаква пића, молио се Богу сваки дан пет пута, и често, разговарајући се с ким, дизао је очи к небу, и шаптао неке стихове из корана. Са својим сељацима — чивчијама — поступао је човечно.
На поласку у Цариград био је остао без новаца. Кнез Милош, не гледајући на ону увреду у писму, понудио му је већу суму. И он је понуду примио са захвалношћу.
У Цариграду му понуде чин у редовној војсци. он га одбије. Онда га прогнају у Трапезунт где је на скоро умрьо као какав мусломански светац.
Хусејин-Капетан се сматра као прави мухамедовац, али у исто доба он је Босански Витез који је јуначки бранио правице својој отаџбини, а бранећи то заклањао је једну српску земљу од туђинске најезде!
Босански Витез није одбранио Босне, али ју је јуначки бранио; и бранећи је — оставио је својим земљацима диван пример славнога јунаштва и чисте љубави према свом завичају!
Слава му!